Šta je rezistencija na antibiotke?

Rezistencija na antibiotike tema je kojoj se bavimo svake sezone gripa i prehlada…

Antibiotici, bukvalno, spasavaju živote. Oni uništavaju bakterije koje izazivaju opasne infekcije, poput, recimo, upale pluća. (Ipak, nisu delotvorni protiv virusa, od obične prehlade do infekcije Covid-19.) Do rezistencije na antibiotike dolazi kad bakterije koje izazivaju infekcije prestanu da reaguju na antibiotske lekove koji su ih do tada uništavali. Sve je veći broj uzročnika oboljenja otpornih na antibiotike, poput tuberkuloze ili MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) – od kojih svake godine umre ogroman broj ljudi. Suočavamo se s krizom.

Ujedinjene nacije nedavno su izdale upozorenje da bi infekcije rezistentne na antibiotike mogle da usmrćuju i do 10 miliona ljudi godišnje (!) širom sveta do 2050. godine – ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere.

Kako je došlo do rezistencije?

Bakterije rade upravo ono što su tokom evolucije naučile: mutiraju da bi preživele”, kaže dr Patel. Na taj način postaju supermikrobi, otporni na većinu dostupnih antibiotika. Prevelika i neopravdana upotreba ovih lekova ubrzala je proces. U medicini antibiotici se veoma često koriste. Shvatali smo ih zdravo za gotovo i prepisivali čak i onda kada nisu bili apsolutno neophodni. Čak 50% recepata izdatih za lečenje antibioticima u SAD nisu bili nužni, pokazala je i studija objavljena 2019. godine u magazinu XBMJ Open Quality.

Kako se rešiti supermikroba

Prošle godine, grupa američkih senatora uvela je akt nazvan PASTEUR, kako bi ubrzala razvoj novih antibiotika. Međutim, dok novi lekovi ne budu razvijeni i spremni za upotrebu, fagna terapija zvuči obaćavajuće. O čemu se radi? Fagi, odnosno bakteriofagi vrsta su virusa koji napadaju isključivo bakterije – ne i ljude. To znači da, ako se odgovarajući fagi unesu u ljudski organizam, oni mogu uništiti bakterije bez upotrebe antibiotika. Ipak, iako fagna terapija deluje kao dobro rešenje, potrebno je još mnogo istraživanja da bi bila bezbedna za upotrebu.

Rezistencija na antibiotike- šta možete učiniti:

* Antibiotike uzimajte samo kad je apsolutno neophodno. Izbegavajte da automatski, čim se razbolite, tražite od izabranog lekara da vam propiše antibiotik.
* Izbegavaje antibiotske sapune, sredstva za tuširanje, kao i ona za čišćenje. Običan sapun i voda, kao i dezinficijensi na bazi alkohola – biće dovoljno efikasni.
* Birajte meso koje je uzgojeno organski ili ima oznaku da je uzgojeno „bez upotrebe antibiotika”. Kao i kod ljudi, i kod životinja se razvijaju sojevi mikroorganizama otpornih na antibiotike. Njihove rezistentne bakterije mogu se preneti na čoveka i zaraziti ga.

Pročitajte i… Kako obnoviti crevnu floru posle terapije antibioticima?