Pitali ste Tamaru: Kako da utičemo na nerv vagus i svesno se umirimo?

Nerv vagus je najduži nerv u našem telu koji povezuje mozak sa srcem, plućima i gastrointestinalnim traktom. Najznačajniji je deo parasimpatičkog nervnog sistema, koji služi za umirivanje i oporavak posle stresa. To je tema o kojoj ove subote piše psihoterapeutkinja dr med. Tamara Tomović, inspirisana pismom koje je stiglo od naše čitateljke.

Ukoliko imate problem s kojim ne uspevate da izađete na kraj, pozivamo vas da se obratite za pomoć našoj stručnoj saradnici – dr med. Tamari Tomović, psihoterapeutkinji i treneru poslovnih veština.

Pišite nam na imejl adresu: [email protected] (subject: Za Psiho kutak). Molimo vas da u svojim pismima napišete i sledeće podatke: godine, obrazovanje, bračni status, imate li žive roditelje, imate li braću i sestre, jeste li ekonomski obezbeđeni, da li ste zaposleni. Svi ti podaci su važni za dobijanje adekvatnijeg odgovora. Imena možete pisati kao inicijale, a podaci koji služe kao opis neće biti objavljeni.

Po jedan Tamarin odgovor objavljujemo svake druge subote u 14 h.

Kako se može uticati na nerv vagus?

Pitanje:

Imam 38 godina, zdrava sam ali imam niz vegetativnih simptoma čim se iole uznemirim, pa čak i u trenucima kad imam intenzivnija pozitivna osećanja. Čitala sam da postoji rešenje putem uticaja na nerv vagus. Šta vi mislite o tome?

Odgovor:

Draga N, izgleda da umete da se fokusirate na sebe i da razumete kako se osećate. Sada je važno da budete uporni. Mnogi odustanu očekujući promenu preko noći. Važno je da istrajete bar dva meseca da biste aktivirali svoj sistem za umirivanje.

Nerv vagus je najduži nerv u našem telu koji povezuje mozak sa srcem, plućima i gastrointestinalnim traktom. Najznačajniji je deo parasimpatičkog nervnog sistema, koji služi za umirivanje i oporavak posle stresa. Parasimpatikus je značajan za Xrest and digestX, za odmor i varenje. Zato je toliko problema sa varenjem, kao i sa „lupanjem“ i „preskakanjem“ srca povezano sa stresom.

Postoje brojne vežbe koje pomažu aktivaciju vagusa, a koje su povezane sa vežbama koje se inače koriste za umirivanje. Viši tonus vagusa omogućava brži oporavak nakon stresa. Godine 2010. istraživači su dokazali vezu između tonusa vagusa, fizičkog zdravlja i pozitivnih emocija.

Ovo su neke od vežbi koje vam mogu pomoći da se umirite i povećate tonus i aktivnost vagusa:

• Duboko abdominalno disanje (disanje stomakom vam može pomoći da se umirite);

• Tuširanje hladnom vodom (bar poslednji minut hladnom vodom), izlaganje niskim temperaturama;

• Osmehivanje u ogledalu (možemo da prevarimo sebe da smo srećni, osmeh prati lučenje hormona sreće);

• Pevušenje i ponavljanje određenih reči koje vas umiruju mogu da povećaju tonus vagusa;

• Meditacija je uvek korisna da se smirite i povratite snagu;

• Omega-3 masne kiseline (postoje istraživanja koja pokazuju da njihovo svakodnevno uzimanje može pomoći u borbi sa stresom);

• Fizička aktivnost je izuzetno važna. Ona treba da uključi: vežbe snage 1-4 puta nedeljno, aerobni trening 30 minuta 2 x nedeljno. Ili pokušajte bar svakodnevno da šetate po 30 minuta.

Budite uporni i nežni prema sebi. U toku radnog dana izdvojite bar 2 x 15 minuta da se opustite, istegnete i relaksirate. Večeri i/ili vikende provodite sa osobama koje vas ispunjavaju i opuštaju, sa kojima se smejete.