Pitali ste Tamaru: Kako ublažiti generacijski jaz?

Da li mladi zaista uvek sve najbolje znaju, kako često misle, i zašto odbijaju savete onih koji imaju više životnog iskustva? Generacijski jaz ponekad nije lako premostiti, odnosno, potrebni su strpljenje i ljubav da bismo razumeli jedni druge. Na pitanje naše čitateljke u vezi s ovom temom odgovara psihoterapeutkinja dr med. Tamara Tomović

Ukoliko imate problem s kojim ne uspevate da izađete na kraj, pozivamo vas da se obratite za pomoć našoj stručnoj saradnici – dr med. Tamari Tomović, psihoterapeutkinji i trenerki poslovnih veština.

Pišite nam na imejl adresu: [email protected] (subject: Za Psiho kutak). Molimo vas da u svojim pismima napišete i sledeće podatke: godine, obrazovanje, bračni status, imate li žive roditelje, imate li braću i sestre, jeste li ekonomski obezbeđeni, da li ste zaposleni. Svi ti podaci su važni za dobijanje adekvatnijeg odgovora. Imena možete pisati kao inicijale, a podaci koji služe kao opis neće biti objavljeni.

Pročitajte i… Pitali ste Tamaru – kako da odredim šta je svrha mog života?

Po jedan Tamarin odgovor objavljujemo svake druge subote u 14 h.

Pitanje:

Pitam se na koji način pristupiti odrasloj deci i preneti im mudrost koju sam ja stekla s godinama, a da me oni ne odgurnu, već da bar nešto od mojih saveta prihvate. Imam dve odrasle ćerke (25 i 30) i imam sa njima dobar odnos, ali čini mi se da smo mi roditelji ovog vremena generalno marginalizovani usled ejdžizma i stava da mladi sve bolje znaju. Mirim se s tim iako mi nije po volji, a posebno mi je žao što ne umem da prenesem bar ono što vidim da mojim ćerkama fali.

Tamarin odgovor:

Draga Katarina, razumem vašu zabrinutost kao roditelja. Za roditelje deca uvek ostaju deca. Treba da budete svesni da su vaše ćerke odrasle. One su mlade žene. Verujem da ste im mnoge stavove preneli, odnosno sve što ste mogli da uradite za njih već ste uradili. Najveći broj životnih stavova formira se do sedme-osme godine života. Njima nije potrebna vaša mudrost, nego vaša podrška. Izgleda da moramo sami da pogrešimo da bismo naučili. Iako nam se to čini neverovatno, nekad mladi bolje znaju. Svet se toliko menja da sve što je bilo pre godinu dana više ne važi. Vaši saveti mogu sada da im deluju zastarelo, ali budite sigurni da će ih se vaše kćerke setiti kad im budu zaista zatrebali. Mi želimo najbolje svojoj deci, pa ponekad i preterujemo ako smo uvereni da znamo kako će oni imati najviše šanse da budu srećni. Naravno, pošto to niko ne može da zna, pustite ih da sami traže svoj put. Jasno mi je da je to teško, jer je vaš impuls da savetujete i pomognete, ali tako možete i da ih odgurnete od sebe. Budite tu, gledajte, diskretno usmeravajte i pustite ih da krenu svojim putem… samo tako će vam se vratiti.