Pitali smo logopeda: Šta je AFAZIJA, bolest o kojoj se ovih dana priča i u Holivudu
Piše: JOVANA JANJIĆ, diplomirani defektolog-logoped
Bruce Willis, Sharon Stone, Randy Travis, Mark McEwen, Michael Hayden, Emilia Clarke, Gabby Giffords i Dick Clark u nekom trenutku svog života susreli su se sa afazičnim sindromom, dijagnozom koja pogađa najmanje trećinu pacijenata od 10 miliona novoobolelih od moždanog udara širom sveta svake godine.
U zavisnosti od mesta moždanog krvarenja, kao najdominantnijeg uzročnika pojave afazije, zavisi i težina kliničke slike koja se ogleda u poremećaju jezika na svim jezičkim nivoima (razumevanju/govornoj produkciji, čitanju i pisanju). Uprkos tome što se kod mnogih koji su preživeli moždani udar pokazuje spontani delimični oporavak jezika, smetnje ostaju u hroničnoj fazi kod najmanje 40% pacijenata sa inicijalnom afazijom.
Karakteristike samog sindroma se ogledaju, u odnosu na tip afazije, u potpunom gubitku jezičkih funkcija (globalna afazija), ali i u dominantno otežanoj verbalnoj produkciji koju karakteriše izmenjena melodija, ritam i tempo govora, skraćena agramatična rečenica i sužen fond reči koje najčešće dobijaju generalizovano značenje u kontekstu komunikacije, otežano čitanje i pisanje (Brokina afazija).
Nemogućnost razumevanja jezika, značenja reči, ali i adekvatno pronalaženje reči, slabo razumevanje pročitanog i otežano organizovanja toka misli u usmenom i pisanom izražavanju neki su od simptoma koji se sreću kod Vernikeove afazije.
Pored navedena tri postoji još šest tipova afazije koji se međusobno razlikuju po manifestaciji simptoma u zavisnosti od lokalizacije moždanog krvarenja i oštećenja tkiva.
Iako klinička slika jezičkih funkcija većine pacijenata neposredno posle moždanog udara ne izgleda ohrabrujuće, oporavak jezika je najbrži tokom prvih nekoliko meseci nakon moždanog udara, što sugeriše da logopedski (govorno-jezički) tretman treba otpočeti odmah nakon medicinske stabilizacije pacijenta. Iako sam protokol i tok tretmana zavise od novonastalog oštećenja i sveukupnog stanja pacijenta, cilj logopedskog tretmana jeste stimulacija regiona obe hemisfere koji pripadaju delu jezičke mreže, s ciljem povećanja dinamičkog kapaciteta onih delova mozga koji se nalaze u neoštećenim regionima a deo su neuralne osnove jezika.
Iako se afazija primarno oslikava kroz narušene govorno-jezičke funkcije treba napomenuti da osobe sa afazijom ispoljavaju smetnje u domenu mišljenja, rasuđivanja, ali i u domenu emocionalnog i socijalnog funkcionisanja. Kada je reč o socijalnom funkcionisanju osoba sa afazijom smetnje koje su najuočljivije jesu u nivou nezavisnosti, u domenu društvenih odnosa i percepciji vlastitog okruženja što u mnogome narušava kvalitet života ovih ljudi.
Iako se afazija primarno vezuje za stariju populaciju ljudi, može se javiti u razvojnoj dobi kod dece kod koje nakon razvoja govora i jezika dolazi do povreda centralnog nervnog sistema usled različitih povreda glave.
JOVANA JANJIĆ, diplomirani defektolog-logoped
Diplomirani defektolog-logoped i doktorantkinja Specijalne edukacije i rehabilitacije. Osnivačica Centra za primenjenu edukaciju Diktat. Logoped konsultant u Udruženju roditelja prevremeno rođene dece Mali Div. Autorka ima višegodišnje iskustvo iz oblasti ranog razvoja, stimulacije ranog razvoja i rehabilitcije razvojnih poremećaja. Bila je učesnica u kreiranju protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa (бр. 179025), Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2019 godine) i kreiranju protokola i evaluacije primene hiperbarične oksigenacije kod dece sa neurorazvojnim poremećajima Specijalne bolnice za hiperbaričnu medicinu (Beograd 2013-2018). Aktivno je učestvovala na međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama iz oblasti medicine, logopedije i specijalne edukacije.
Aktivna je stručnjakinja na DokTok platformi i dostupna je za konsultacije svakog utorka u terminu 12h-16h.
Neki od holivudskih slučajeva afazije
Brus Vilis
Zvezda akcionih filmova, koja je svetsku slavu stekla zahvaljujući ulogama u serijalu Umri muški, odlučio je da se povuče, kada je karijera u pitanju, nakon što mu je dijagnostikovana afazija u 67. godini. Ovu vest prva je objavila njegova bivša supruga Demi Mur, u postu na Instagramu.
„Kao porodica, želeli smo da podelimo da naš voljeni Brus ima zdravstvene probleme te da mu je nedavno dijagnostikovana afazija, što utiče na njegove kognitivne sposobnosti“, napisala je Demi. „Usled toga, Brus je prinuđen da se udalji od karijere koja mu je toliko značila.
Objava se završava rečima: „Kao što je Brus oduvek govorio: „Proživi to!“. Zajedno planiramo upravo to i da uradimo.“
Šeron Stoun
Zvezda filma Niske strasti i nominovana za Oskara za ulogu u filmu Kazino Martina Skorsezea, u septembru 2001, u dobi od 43 godine, srušila se u svom domu usled aneurizme mozga i pretrpela naknadno moždano krvarenje koje je trajalo devet dana.
Kada je otpuštena iz bolnice, izgubila je sposobnost čitanja i razvila je probleme s govorom, uključujući i mucanje. Poteškoće u čitanju i pamćenju dovele su njenu karijeru do zastoja.
– Postala sam emocionalno inteligentnija – izjavila je kasnije Stounova za ABC News. – Odlučila sam da radim veoma naporno kako bih razvila druge delove svog mozga. Sada sam jača. Ipak, ponekad mogu da budem isuviše direktna, a to ume da uplaši ljude. Ali, pronašla sam ultimativno opravdanje: Imam oštećenje mozga – pa, moraćeš nekako da izađeš na kraj s onim što sam rekla – duhovita je Šeron.
Oporavak joj je doneo nekoliko TV i bioskopskih uloga, uključujući HBO seriju Mozaik. Šeron je sada vatrena zagovornica svesti o moždanom udaru i domaćica različitih događaja kojima je cilj prikupljanje sredstava za Inicijativu za zdravlje mozga žena.
Pročitajte i… Kako prepoznati simptome moždanog udara čak i kod mlađih osoba
Emilija Klark
Nedugo nakon što je završila snimanje prve sezone serije Igra prestola, 2011. godine, Emilija Klark je vežbala sa svojim trenerom kada je osetila bolnu glavobolju za koju kaže da je osećaj bio kao da joj elastična traka steže mozak. U pitanju je zapravo bio neuobičajeni tip moždanog udara, iskustvo koje je podelila u prošlogodišnjem eseju za The New Yorker.
Posle ovog događaja, nije mogla da se seti svog imena. „Umesto toga, iz mojih usta počele su da izlaze besmislice i osetila sam kako me preplavljuje panika. Nikada nisam iskusila takav strah – osećaj da je sve propalo“, napisala je ona.
Njena afazija se povukla posle nedelju dana, ali je ostao strah od nemogućnosti da se verbalno izrazi. To ju je navelo da pokrene Same You, dobrotvornu organizaciju za proširenje pristupa neurorehabilitaciji za mlade ljude nakon povrede mozga ili moždanog udara.