Spirulina vs hlorela: Koja supernamirnica je bolja? Evo šta treba da znate

Možda ćete biti iznenađeni kada čujete da dve najčešće upotrebljavane vrste modrozelenih algi, spirulina i hlorela, iako izgledaju gotovo identično i imaju sličan ukus, u stvari sadrže sasvim različite nutritivne profile. Istražujemo: Spirulina vs hlorela – koju da izaberete?

Obe su pune antioksidanata, neverovatno su bogate hranljivim materijama (otuda su i dobile status “supernamirnica”) i prodaju se u različitim oblicima, od praha do tableta. Ali sličnosti između spiruline i hlorele tu se završavaju, s obzirom na to da ove dve alge imaju različite nutritivne profile. Ali, koja je bolja?

Iznosimo činjenice.

Istorijat: Kada su modrozelene alge počele da se koriste u ishrani

Cijanobakterije, što je naučni naziv za modrozelene alge, predstavljaju jedan od prvih oblika života na planeti Zemlji. Najstariji fosili datiraju iz perioda pre 3.5 milijardi godina.

U Latinskoj Americi i Africi, spirulina se kao izvor hrane koristi od oko 1.300. godine nove ere. Prema jednom od vodećih svetskih brendova suplemenata Gaia Herbs, „Asteci su sakupljali cijanobakteriju artrospiru sa jezera Tekskoko i koristili je da naprave neku vrstu suvog kolača zvanog tecuitlatl. Isti brend navodi da u Čadu upotreba spiruline kao namirnice verovatno datira iz istog perioda, ili čak ranije, iz Carstva Kanem (9. vek nove ere). U Čadu, spirulina je i dalje važan segment lokalne ekonomije. Na web stranici Gaia Herbs stoji: „Još uvek se bere i od nje se ručno izrađuju kolači poznati kao dihe. Ovo ženama iz sela, koje beru i prerađuju modrozelene alge, omogućava određenu dozu ekonomske nezavisnosti.“

Hlorela je, s druge strane, novije otkriće. Iako se pretpostavlja da na planeti postoji milijardama godina, izvori ukazuju na to da je zbog njene mikroskopske veličine „hlorela otkrivena tek kada je izumljen mikroskop, krajem 19. veka“. Za njeno otkriće 1890. godine zaslužan je holandski mikrobiolog dr Bejerink, a tada je dobila i ime hlorela.

Kako teče proces prerade

Proces pripreme hlorele za konzumiranje komplikovaniji je nego kada je u pitanju spirulina.

Pri preradi spiruline, ona se uzgaja u posebnim bazenima, skuplja se kroz guste filtere (cediljke), presuje i suši. Proces sušenja se odvija i na suncu i u zatvorenom prostoru. Nakon toga, praktično je spremna za jelo. Eventulno se za farmaceutsku upotrebu, na primer, u kapsulama može dodatno samleti u finiji prah.

Ne predlažemo da pokušavate da je uzgajate sami, ali u ovom videu se lepo može videti kako izgleda proces gajenja i sakupljanja spiruline u kućnim uslovima.

Proces berbe i pripreme hlorele uglavnom je sličan, ali postoji jedn značajna razlika – građa ćelije hlorele zahteva da se njen ćelijski zid pre upotrebe razbije. U poslednje vreme se sve češće na proizvodima od hlorele nalazi jasna naznaka da su ćelije “razbijene” (broken cell wall) ili “otvorene” (open cell wall).

Bez razbijanja ćelijskog zida, konzumiranje hlorele može dovesti do preosetljivosti na sunčevu svetlost. Evo kako je ta pojava objašnjena na sajtu proizvođača hlorele – Yaeyama Chlorella. „Sedamdesetih godina prošlog veka, hlorela je bila veliki hit u Japanu, ali je bum naglo prekinut zbog incidenata fotosenzitivnosti izazvanih hlorelom“ „Ovi incidenti fotosenzitivnosti odnosili su se na pojavu plikova uzrokovanih izlaganjem direktnoj sunčevoj svetlosti nakon konzumiranja hlorele. „Pošto hlorela ima čvrst ćelijski zid na koji ne deluje  želudačna kiselina, hlorofil u organizmu ostaje netaknut. Stoga postoji rizik da će hlorofil u organizmu reagovati na sunčevu svetlost i izazvati plikove.“

Ukoliko je ćelijski zid hlorele razbijen, ova opasnost se uklanja. Ipak, ovo je moguće objašnjenje zašto stalno raste popularnost spiruline, dok hlorela zaostaje.

Spirulina vs hlorela: Poređenje nutritivnih profila

I hlorela i spirulina bogate su proteinima i brojnim antioksidanatima, kao što su karotenoidi i fenolna jedinjenja. Međutim, njihove nutritivne sličnosti se tu završavaju. Hlorela nadmašuje spirulinu na različite načine.

Po porciji od oko 30 g:

• hlorela sadrži skoro 300% preporučenog dnevnog unosa (PDU) vitamina A, dok spirulina ima 3%.
• hlorela nam nudi 202% PDU gvožđa, a spirulina 44%;
• hlorela ima 133% PDU cinka, a spirulina 4%;
• hlorela sadrži 25% PDU fosfora naspram 3% koji sadrži spirulina.
• hlorela takođe sadrži više omega-3 masnih kiselina.

S druge strane, spirulina sadrži bakar, kojeg nema u hloreli, a takođe ima i nešto više vitamina B1.

Obe cijanobakterije su podjednako bogate proteinima, vitaminom B2, folatima, ugljenim hidratima i magnezijumom. Svaka sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, što je retkost za biljni izvor hrane.

Sposobnost detoksikacije

Zahvaljujući antioksidanatima, i hlorela i spirulina mogu pomoći u vezivanju jona teških metala, koji su zarobljeni u našem organizmu, posebno u krvi. Pokazalo se da su obe alge efikasne u detoksikaciji različitih metala, od aluminijuma do kadmijuma.

Koja je bolja?

I hlorela i spirulina su bogate korisnim nutijentima, međutim hlorela ih sadrži u višim dozama. Jedini element kojeg spirulina sadrži a hlorela ne jeste bakar, međutim, njegova insuficijencija u organizmu je veoma retka. Dakle, konzumiranjem hlorele u svoj organizam ćete uneti više korisnih sastojaka.

S druge strane, spirulina je lakše dostupna, tj. na tržištu postoji veći broj proizvoda.

Za kraj, reći ćemo da je bilo koja količina modrozelenih algi bolja nego nijedna. Uz napomenu da uvek kupujete proizvod s naznakom da su modrozelene alge iz organskog uzgoja.