Pitali ste psihoterapeutkinju: Majka me optužuje da je zapostavljam – kako da se postavim?

Majka me optužuje da je zapostavljam, požalila nam se 28-godišnja čitateljka koja se osamostalila i počela da živi sa dečkom. Kako se postaviti u ovakvoj situaciji, koja je na našim prostorima prilično uobičajena? Na to pitanje  odgovara psihoterapeutkinja dr med. Tamara Tomović.

Ukoliko imate problem s kojim ne uspevate da izađete na kraj, pozivamo vas da se obratite za pomoć našoj stručnoj saradnici – dr med. Tamari Tomović, psihoterapeutkinji i treneru poslovnih veština.

Pišite nam na imejl adresu: [email protected] (subject: Za Psiho kutak). Molimo vas da u svojim pismima napišete i sledeće podatke: godine, obrazovanje, bračni status, imate li žive roditelje, imate li braću i sestre, jeste li ekonomski obezbeđeni, da li ste zaposleni. Svi ti podaci su važni za dobijanje adekvatnijeg odgovora. Imena možete pisati kao inicijale, a podaci koji služe kao opis neće biti objavljeni.

Po jedan Tamarin odgovor objavljujemo svake druge subote u 14 h.

Pitanje:

Imam 28 godina, zaposlena sam i živim s dečkom. Kad god se sretnem sa majkom, bilo da idemo kod rodbine ili dođem kod nje na ručak, ona me zaspe raznoraznim pričama, što ličnim što porodičnim. Jasno je da ima potrebu da sve to sa mnom deli, jer živi sama, ali ja nemam potrebu da znam sve to. Ponekad budem gruba prema njoj i onda me muči krivica, a desi se čak da izbegavam susrete s njom. Ona reaguje različito, ume da se rasplače, ali i da se naljuti na mene. Nikako ne uspevamo da pronađemo balans kojim ćemo obe biti zadovoljne.

Tamarin odgovor:

Draga S, drago mi je što ste postavili to pitanje. Sigurna sam da ono muči mnoge čitateljke.

Vi ste se osamostalili. Počeli ste da radite i odabrali partnera s kojim živite. Vaša majka je sama. Ukoliko vas je majka sama podizala, među vama postoji još jača povezanost. Ponekad se detetu i nenamerno „seku krila“, kako ne bi napustilo primarnu porodicu. Roditelji iz straha da ne ostanu sami (nekad i nesvesno) igraju žrtvu i tananim, ali neraskidivim, nitima krivice vezuju dete za sebe. Uz igre optuživanja, plača, upiranja prstom, priča tipa „šta sam sve uradio/la za tebe, a tako mi vraćaš”, deca ostaju zarobljena i ne uspevaju da se osamostale.

Vi ste uspeli i čestitam vam na tome. Funkcionalno roditeljstvo pokazuje stalno balansiranje između vezanosti i autonomije. Važno je da deca budu voljena i da vole, kao i da pripadaju svojoj porodici. U isto vreme je važno da budu podržana u svojoj želji da budu samostalna. Roditelji mogu da budu sigurni da su obavili dobar posao kad dete krene da samostalno korača kroz život. Naravno, treba da bude i sigurno da uvek ima gde da se vrati ako su mu potrebni toplina i zagrljaj.

U našoj sredini, deca ostaju sa roditeljima veoma dugo, čak i kad imaju mogućnosti da se ekonomski osamostale. „Velika je sramota ako deca ne brinu o svojim roditeljima”, a pod pojmom „brige“ se podrazumeva svašta. „Nisam dobra kćerka/ sin ako…. (dodajte svoja uverenja).” Naravno da deca treba da pomažu i budu uz roditelje kada im je potrebna podrška, nega i briga, ali nije potrebno da žrtvuju svoj život.

Čini mi se da je vaša majka usamljena, objasnite joj da ne želite da je povredite, ali da mora da vas sasluša jer u protivnom možete „zamrznuti vaš odnos“. Objasnite joj kako se osećate kada zajedničko vreme provodite na takav način: „Kada ti radiš to i to… ja se osećam… pa te molim da…. da bi nam bilo lepše kad smo zajedno”. Videćete – biće to čarobna rečenica. Recite joj šta biste vi voleli da radite: možda da se zajedno prošetate, odete do neke galerije, pogledate neki film.

Ukoliko je njen strah od samoće prevelik, pomozite joj da pronađe neki hobi. Neke davno zaboravljene veštine mogu biti neverovatan lek za usamljenost. Da li ona ima prijateljice s kojima može da se sastaje jednom nedeljno? Da li bi pristala da krene na psihoterapiju? Možda želi da nauči još jedan jezik? Brojne su mogućnosti. Važno je samo da što pre jasno kažete šta vam smeta, kako se osećate i šta želite da promenite. Možda ćete usput doživeti salvu optuživanja i agresije. Nije lako, ali vredi. Ipak je to majka, na nju ćete se najviše ljutiti i njoj ćete mnoge stvari opraštati, kao i ona vama.

Pročitajte i… Pitali ste Tamaru: Kako ublažiti generacijski jaz?