Nesanica tokom menopauze: Zašto i kako utiče na vašu svakodnevicu

Telo žene je složen sistem, menja se tokom života pod uticajem polnih hormona. To primetimo svakog meseca dok osećamo kako nam se raspoloženje i pogled na svet menjaju u skladu sa ciklusom.

U pubertetu, naše telo se sprema za izuzetno važan posao: počinju da funkcionišu jajnici i da svakoga meseca oslobađaju zdravu jajnu ćeliju. Potom ulazimo u fertilni period, period kada naše telo može da začne i iznese trudnoću. Posle 40. godine počinju promene koje postepeno dovode do menopauze.

Jajnici odlaze „na odmor“, nivo ženskih polnih hormona se smanjuje, proces starenja se ubrzava. Tokom perioda pre menopauze, nekoliko godina pre poslednje menstruacije, a zatim sa početkom same menopauze, žena može doživeti vrlo neprijatne simptome. Može doći do malaksalosti, talasa vrućine, promene težine i mnogih drugih problema. Žene, koje su inače sklone da se zatrpavaju obavezama, sklone su da zanemare vrednost dobrog i dugog sna u ovom periodu. Nažalost, nesanica je jedan od nezgodnih simptoma.

Nesanica tokom menopauze

Kanadski naučnici su sproveli studiju u kojoj su upoređivali kvalitet sna, njegovo trajanje i različite poremećaje spavanja kod žena u postmenopauzi (nakon prestanka menstruacije) i tokom perimenopauze (period pre i početkom menopauze). Naučnici su dokumentovali porast problema sa spavanjem u postmenopauzi i objavili rezultate u časopisu Menopause, North American Menopause Societi (NAMS).

Nesanica je jedna od najčešćih tegoba tokom menopauze i pogađa 40% do 60% žena. Među ključnim pritužbama vredi istaći probleme sa uspavljivanjem, smanjenu dubinu i trajanje sna, hroničnu nesanicu, probleme sa jutarnjim buđenjem, noćno hrkanje i druge tegobe. Sve se to odražava na svakodnevicu: pritisak se može povećati, valunzi i glavobolja se intenziviraju.

Kada je nesanica u menopauzi opasna?

Međutim, problemi sa spavanjem ne samo da narušavaju kvalitet života žene, već mogu dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih problema. Među njima su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, depresija i hronična anksioznost. Višestruki specifični poremećaji spavanja su takođe povezani sa godinama i početkom menopauze.

Oni uključuju:

• opstruktivna apneja u snu (pauze u disanju od 20 sekundi ili više, zbog čega mozak ne dobija dovoljno kiseonika);
• periodični pokreti nogu tokom spavanja (sindrom nemirnih nogu, zbog čega se žena često budi);
• brzo kretanje očiju tokom spavanja (često sa košmarnim ili zastrašujućim snovima) i promene u normalnom ciklusu spavanja.

Iako su mnoge studije već razmatrale probleme sa spavanjem povezane sa godinama, malo njih je posebno pratilo san žene u menopauzi. Ova nova studija, koja je obuhvatila više od 6.100 Kanađanki, imala je za cilj da pokaže kako na san utiču promene tokom menopauze.

Istraživači su potvrdili da je u poređenju sa ženama u premenopauzi i perimenopauzi, ženama u postmenopauzi trebalo duže da zaspu (više od 30 minuta) i da su češće pate od nesanice i opstruktivne apneje u snu. Zato, ukoliko patite od nesanice, a telo su vam zahvatile ovakve promene, vreme je da se konsultujete sa lekarom.