Đavolji princip
Iz iskustva nekoga ko voli pozorište i relativno često ga posećuje, daću sebi za pravo da kažem da mala pozorišta imaju neku posebnu energiju.
Da li se među članovima ansambla oseća više bliskosti, da li su prisniji sa publikom, ili je u pitanju nešto treće – ne znam. Ali uvek se iznova uverim, kad gledam predstavu nekog manjeg pozorišta, da je moja teorija tačna.
Za vikend sam gledala predstavu „Čovekova tragedija“, u režiji Kokana Mladenovića, koja se daje u Novosadskom pozorištu (Újvidéki Színház), i – oduševila sam se.
Delo Imrea Madača, po kome je predstava rađena, ovde je modernizovano, pa smo prisustvovali pravom malom spektaklu sa dobrim scenskim efektima i zanimljivom muzikom. Predstava govori o tome šta je sve čovek u stanju da stvori i kako lako sve što je stvorio uvek upropasti. Onaj loši, “đavolji” princip u nama podstiče nas na najbolje i najgore i zato se kroz istoriju sve ponavlja – iznevereni ideali, zloupotrebljene ideje, znanje i nauka, revolucije koje su pojele svoju decu, sloboda koja “ne ume da peva kao što su sužnji pevali o njoj”…
Članak se nastavlja posle reklama
Ako živite u Novom Sadu ili ga posećujete, nemojte propustiti ovu predstavu. Ako ste u nekom drugom gradu, čekajte gostovanje. Posebno obratite pažnju na Lucifera, u tumačenju odlične Emine Elor!
Bojana Janjušević, urednica Zdravlja