Da li imate blagu depresiju?

Nemate volje za mnoge stvari koje volite. Retko se smejete. Stalno ste umorni i sve obavljate mehanički. Da li ste čuli za blagu depresiju?

Ljudi sa depresijom niskog stepena najčešće uopšte nisu svesni da imaju problem. Oni ne pomišljaju na samoubistvo, ne vide stvari potpuno crno, brinu o porodici, poslu, druže se, možda imaju i hobi… Pa, kako onda uopšte i pomisliti na depresiju?

Blaga depresija je izuzetno široko raspostranjena i neka istraživanja pokazuju da od nje pati svaka druga osoba. To su hronična osećanja bezvoljnosti, lošeg raspoloženja i tuge ili sete koja su jednostavno deo našeg života. Toliko smo se srodili sa njima, da ih čak i ne prepoznajemo.

Šta je blaga depresija?

Blaga depresija je stanje u kojima se manifestuju mnogi simptomi kliničke depresije, ali sa znatno blažim intenzitetom. Razdražljivost, tuga i nedostatak motivacije su daleko suptilniji i  manje intenzivni.

Ljudi sa blagom depresijom često svoja osećanja doživljavaju kao uobičajena, ali to je daleko od istine. Nije normalno da se stalno osećate nesrećno. Svako doživljava povremene napade lošeg raspoloženja kao odgovor na tužne ili stresne životne događaje, ali stalno osećanje tuge ili neraspoloženja jeste signal. Blaga depresija ne mora da bude priča vašeg života.

Simptomi blage depresije

Hronična depresija niskog stepena se naziva i simptom perzistentnog depresivnog poremećaja (PDD), ranije poznatog kao distimija ili distimični poremećaj.

Simptomi blage depresije su obično blagi:

• Promene apetita ili težine
• Umor
• Osećaj beznađa, bezvrednosti ili krivice
• Nemogućnost uživanja ili zadovoljstva u stvarima
• Niska energija i smanjena motivacija
• Nemir
• Tuga, plač
• Problemi sa spavanjem
• Misli o smrti ili samoubistvu (ukoliko vam se javljaju, odmah potražite pomoć)
• Problemi sa koncentracijom, fokusiranjem i donošenjem odluka

Šta izaziva blagu depresiju?

Kao i kod velikog depresivnog poremećaja, blagu depresiju izaziva nekoliko faktora. To je jedinstvena kombinacija genetike, biohemijske neravnoteže, životnog stresa i okolnosti u okruženju.

Kako se postavlja dijagnoza  blage depresije?

Nažalost, ne postoji test krvi ili skeniranje mozga koji se mogu koristiti za postavljanje dijagnoze blage depresije. Umesto toga, lekari moraju da prate sve simptome koje im pacijenti prijave. Lekari će morati da utvrde i da li su simptomi prisutni tokom dužeg vremenskog perioda (minimalno dve godine za odrasle i godinu dana za decu). Pored toga, oni će razmotriti da li je težina simptoma manja od one koju pacijent može doživeti sa velikim depresivnim poremećajem. Lekari će takođe koristiti testove krvi i urina kako bi pokušali da isključe moguća medicinska stanja, kao što je hipotireoza, koja mogu izazvati iste simptome kao i hronična blaga depresija.

L&Z preporuka – Tensilen

Dnevna doza dobrog raspoloženja. Oseti razliku

U sastav Tensilen® kapsula ulazi SAMe (S adenosil L metionin) i kompleks B vitamina, prirodni sastojci koji doprinose boljem raspoloženju, obnavljanju volje i energije i redukciji psihičke napetosti.

Više o proizvodu

Lečenje blage depresije

Koriste se isti tretmani kao i kod lečenja „prave“ depresije. Prepisuju se antidepresivi, lekovi koji izazivaju serotonin, a preporučuje se psihoterapija. Ona često može biti od velike pomoći za ljude sa hroničnom depresijom niskog stepena.

Suočavanje sa blagom depresijom

Postoji nekoliko tretmana za samopomoć koji mogu pomoći u lečenju hronične blage depresije. Evo nekoliko predloga koje treba imati na umu:

• Uvedite tridesetominutne umereno intenzivne vežbe većinu dana u nedelji i dodajte energične vežbe ako ste u mogućnosti.
• Izbegavajte alkohol i  droge
• Budite sigurni da pravilno uzimate lekove. Obavestite svog doktora o svim suplementima ili biljnim lekovima koje uzimate.
• Jedite raznovrsnu i hranljivu ishranu.
• Pronađite hobi u kojem uživate.
• Dovoljno spavajte i osigurajte da imate mirno okruženje za spavanje.
• Okružite se ljudima koji su pozitivni, podržavaju vas i pokazuju da im je stalo do vas.