Organske alternative u kozmetici: Kako botanički sastojci zamenjuju hemikalije u kozmetičkim proizvodima?

Prateći trenutnu „zelenu agendu“, mnogi brendovi biraju organske alternative u kozmetici, pokušavajući da smanje količinu sintetičkih sastojaka u svojim formulacijam. Na koje „čudesne biljke“ treba obratiti posebnu pažnju i zašto su bolje od svojih „hemijskih“ kolega? 

Svojevremeno je sinteza retinola (forma vitamina A) bukvalno okrenula industriju lepote naglavačke. Ovaj antioksidant je pokazao neverovatne rezultate: stimulisao je i regulisao rad ćelija epiderme, pomažući im da bukvalno zapamte mladost. I bio je neverovatno efikasan u borbi protiv akni. Međutim, ispostavilo se da je sastojak daleko od idealnog – često je sušio i iritirao kožu, posebno osetljivu. Postojala je čak i takva stvar kao retinoični dermatitis.

Proizvodi sa retinolom nisu preporučljivi za upotrebu u periodu sunčeve aktivnosti (leti) jer su povećali fotosenzitivnost kože. A onda su potvrđene informacije o opasnom teratogenom dejstvu retinoida na fetus (može izazvati urođene mutacije), odnosno kozmetika koja ih sadrži prešla je na stop listu za trudnice.

Kao odgovor na sva ova ograničenja, tržište kozmetike je ponudilo da se okrene na bioretinol – prirodnu alternativu sintetici. Pronađene su supstance koje deluju na ćelije kože identično ili slično kao retinol, ali nemaju tako ozbiljne neželjene efekte.Na primer, bakučiol, dobijen iz semena i listova indijske biljke Psoralea Corilifolia, ništa manje efikasno ne stimuliše proizvodnju kolagena, a jednako zaglađuje i zateže kožu. Bakučiol se takođe pokazao efikasnim protiv akni tako što inhibira rast bakterija koje izazivaju upalu.

Ali, bakučiol nije jedini bioretinol. Postoji „plavi retinol“ koji se dobija iz jezerskih algi. Proučavaju se i svojstva ekstrakta biljke pikao preto iz Južne Amerike, kojoj se predviđa velika kozmetička budućnost. Štaviše, pojavljuju se istraživanja koja pokazuju da je ulje šipka jednako efikasno kao i retinoidi u borbi protiv akni. I, konačno, prelepo tropsko voće rambutan takođe je bilo pod lupom naučnika koji proučavaju fitoanaloge retinola.

Organske alternative u kozmetici

Betain

Ovo dragoceno organsko jedinjenje ekstrahuje se iz šećerne repe i odlično deluje na iritiranu kožu. Štiti ćelije epiderme od oštećenja i štiti od dehidracije. Relativno nedavno je postalo poznato kako sve funkcioniše u modernoj kozmetici.

Radeći sa epitelnim ćelijama in vitro, naučnici za razvoj su tražili savršeni aktivni sastojak. Eksperimentalno je utvrđeno da kompleks na bazi molekula betaina, u kombinaciji sa poznatim botaničkim ekstraktom aloe vere, deluje na akvaporine, specifične proteine pora koji formiraju „vodene kanale“ u ćelijskim membranama koji omogućavaju da vlaga prođe u kožu.  Zbog povećanja broja akvaporina tipa 3 (AKP3), ćelije svih slojeva epidermisa su aktivnije ispunjene vlagom, a koža izgleda glatko, ujednačeno i odmorno. Odlična alternativa „hemijskim“ formulama proizvoda, posebno relevantnih za vlasnike ne samo suve, već i osetljive kože.

Ekstrakt crvenih algi

Nastavljajući temu reaktivne kože, hajde da pričamo o ekstraktu jednoćelijske crvene alge (crimson) klase Rhodophiceae. Ova mikroalga sadrži neuroaktivni umirujući sastojak koji smanjuje receptore za bol povezane ne samo sa preosetljivošću kože, već i sa upalom. Smanjuje reaktivnost kože kako bi povratio udobnost.

Dermatolozi nazivaju crvene alge alternativom deksametazonu, snažnom hormonskom lekusa neželjenim efektima, koji je propisan za ublažavanje teške upale. Istovremeno je prirodan i koristi se u kozmetici za negu pogodnoj za svakodnevnu upotrebu.

Nije preterivanje reći da su alge raznovrsni sastojci koji su korisni i za lepotu i za zdravlje. Njihova jedinstvena sposobnost da se regenerišu i zaštite se aktivno proučava i koristi u formulama lepote. Posebno, ekstrakti spiruline i fukusa stimulišu metaboličke procese u tkivima, doprinose obnavljanju sluzokože.

Foto: Elif Bayraktar/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Organske alternative u kozmetici- tigrova trava

Tigrova trava, zvana centella, odnosno gotu kola, još je jedan prirodni sastojak iz suptropskih krajeva, spreman da se suprotstavi bilo kojoj „sintetici“. Često se nalazi u korejskoj i indijskoj kozmetici, ali ne samo u njoj. U Aziji su dugo kružile legende o ranjenim tigrovima koji se valjaju po poljima centele nakon bitaka sa svojim rođacima. A lokalni travari su ovu biljku nazvali „izvorom života“. Njegovi listovi se hiljadama godina koriste za lečenje rana.U ajurvedi, centela se odnosi na biljke najvišeg reda, sposobne da produže život.

Inače, ne tako davno, naučnici su uspeli da razlože ovu biljku bukvalno na molekule. I ispostavilo se da neke od njegovih komponenti dobro ublažavaju iritaciju i istovremeno stimulišu prirodnu sintezu kolagena. A drugi ciljano deluju na zidove kapilara, povećavajući njihovu snagu. Rad na sastavu biljke se nastavlja. Kao i preko drugih prirodnih sastojaka. Dakle, u bliskoj budućnosti čekamo zanimljiva otkrića.

Ficin, bromelain, papain

Čovečanstvo je prešlo dug put u potrazi za idealnim komponentama paste za zube. Koji sastojci nisu zaslužni za belinu našeg osmeha. U početku je bilo sasvim prirodno, ali neverovatno traumatično za emajl. Konačno ih je zamenila „ozbiljna hemija“ poput azotne kiseline, izbeljivača i vodonik peroksida.

Srećom, pre nekoliko godina, naučnici su otkrili da postoji veliki broj voćnih enzima koji bukvalno mogu da „svare“ proteine i, samim tim, razbiju pelikulu – proteinski film koji čini osnovu plaka.

Glavni „specijalista“ među enzimima za nežno izbeljivanje gleđi je ficin, enzim koji se dobija iz mlečnog soka smokava. Pored toga, efikasni su i „stanovnici tropskih krajeva“: ananas i papaja (drvo dinje), odnosno njihovi enzimi bromelain i papain. Uklanjanjem plaka, ovi enzimi imaju i antiinflamatorno dejstvo, pomažu bržem zarastanju rana, što nesumnjivo koristi usnoj duplji.

Generalno, naučnici predviđaju sjajnu budućnost za ficin. Sposobnost uništavanja bakterijskih filmova može se koristiti u lečenju rana i opekotina.Istraživači preporučuju dodavanje enzima u masti, flastere ili obloge koji se nanose na površinu lezija inficiranih stafilokokom.

Da li se organske alternative u kozmetici mogu pripremiti kod kuće?

U teoriji, da. Ali,sakupljajući različak, detelinu, kamilicu, plantain u svom rodnom predgrađu, da li ste sigurni u čistoću sirovina? Još jedna važna tačka: formule kozmetičkih proizvoda odobrenih za proizvodnju temeljno su testirane u laboratoriji. U kućnoj „proizvodnji“ dovoljno je ispustiti malo više eteričnih ulja i … dobiti opekotine sluzokože. I kompatibilnost biljaka jedni sa drugima je takođe važna. Na primer, kombinacija eteričnih ulja u jednoj formuli je čitava nauka koja ne toleriše neozbiljnost. U laboratorijama se takve nijanse pažljivo proučavaju i uzimaju u obzir u radu prilikom kreiranja inovacija za lepotu.

S jedne strane, naša koža služi kao zaštitna barijera, ali s druge strane,radi kao sunđer, upijajući ono što stavljamo na njega svaki dan.I ovo je glavni argument da budete pažljiviji prema sastavu kozmetike, ne isporučujući dodatnu „hemiju“ dermisu.