Smeh leči sve

Smeh uzrokuje mnoge fiziološke promene u našem organizmu. Usled jakog i dugotrajnog smejanja više od trista različitih mišića dijafragme, lica, stomaka, leđa, nogu i ruku postaje aktivno, očne zenice se šire, a vrhovi prstiju postaju vlažni. Disanje postaje duboko i brže, te dostiže brzinu i do 100 km na sat.

Podiže se i frekvencija srca, koja može da dosegne i 120 otkucaja u minuti. Zahvaljujući tome, aktiviraju se odbrambene snage organizma, podstiče se razmena materija i snabdevenost krvlju srca i pluća i snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pored toga, smeh razgrađuje hormone stresa adrenalin i kortizol, pa na taj način relaksira čitav organizam. Smejanje povećava i kapacitet pluća i njihovu snabdevenost krvlju bogatom kiseonikom, a pogoduje i razmeni gasova prilikom disanja.

Uvažavajući pozitivne posledice smejanja, više je nego očigledno da je ono podsticajno i zdravo za ljudski organizam u celini. Upravo zbog toga i ne čudi što je još 60-ih godina prošlog veka nastala nauka geotologija, koja proučava medicinsko delovanje smeha na ljudsko telo.

Smeh poboljšava zdravlje

Smeh dokazano jača imunitet podstičući stvaranje i koncentraciju ćelija koje uništavaju ćelije tumora i bakterije, viruse i ostale mikroorganizme, uzročnike mnogih bolesti. Pogoduje i funkcionisanju srca i krvotoka, redukuje hormone stresa, adrenalin i kortizol, podstiče cirkulaciju i snabdevenost kiseonikom i tako smanjuje holesterol u krvi, začepljenost arterija, pojavu krvnih ugrušaka i visoki krvni pritisak, a time i opasnost od infarkta.

Smejanje povećava i kapacitet pluća i njihovu snabdevenost krvlju bogatom kiseonikom, a pogoduje i razmeni plinova prilikom disanja. S obzirom na to da se usled smejanja luče i hormoni sreće, endorfini, koji između ostalog ublažavaju bolove, smejanje je i prirodni analgetik. Naučna istraživanja dokazuju da terapije smehom ublažavaju ili čak i uklanjanju bol kod artritisa, grčeva u mišićima, spondiloze i usled glavobolje i migrene.
Kako smejanje snabdeva krvlju i relaksira mišiće, smanjuje nivo hormona stresa i podstiče lučenje hormona sreće, ono je i najprirodniji i najdelotvorniji lek protiv stresa. Osim toga, kako smeh ljudima daje snagu, ohrabruje ih i čini optimističnim, on dokazano podstiče i ubrzava proces ozdravljenja.

Smeh jača psihu

Smeh ne prija samo telu nego i našoj psihi. Hormoni sreće serotonin, endorfin, dopamin i noradrenalin, koji se luče usled smeha, deluju direktno na ljudski mozak stvarajući osećaj zadovoljstva i prijatnosti. Osim što podstiče dobro raspoloženje, smeh je delotvoran odbrambeni mehanizam koji pomaže ljudima u kriznim životnim situacijama, dajući im snagu da ih uspešno prebrode i pružajući veru u budućnost. Oslobađa ili svodi na podnošljiv nivo psihički bol koji nastaje kao posledica različitih kompleksa (na primer, zbog fizičkog izgleda, osećaja manje vrednosti i sl.).

Kako smeh ljudima daje snagu, ohrabruje ih i čini optimističnim, on dokazano podstiče i ubrzava proces ozdravljenja.

Terapija smehom pomaže u ublažavanju psihičkih oboljenja kao što su depresija, anksioznost, nervni slom ili nesanica, ali smanjuje i različite emocionalne i psihičke poremećaje. Teško obolelim osobama smeh pomaže da se suoče, prihvate i nose sa svojom bolešću, a kod ostalih bolesnika olakšava lečenje i ozdravljenje.

Smeh je i najzdraviji ventil kojim se čovek oslobađa negativnih osećanja kao što su strah, bes, agresivnost ili trema. Omogućava objektivnije sagledavanje stvarnosti, oslobađa od okova obrazaca u razmišljanju, pa tako podstiče pažnju, koncentraciju i kreativnost. Doda li se tome i činjenica da pozitivno utiče i na samopouzdanje i samokritičnost, ne čudi da mnogi menadžeri unose humor u radno okruženje kako bi osigurali pozitivno okruženje i povećali produktivnost.