Budite na mreži, ali ne u mreži

Ona je mlada žena i majka koja je orijentisana na prevenciju i edukaciju u oblasti trgovine ljudima. Svakodnevno se sreće sa velikim izazovima da bi svoju ideju bezbednijeg sveta sprovela u delo, a vizija Unitas fondacije jeste svet bez trgovine ljudima i eksploatacije. Ana veruje u edukaciju stanovništva i shvata je kao svoju misiju, kao deo puta koji vodi do slobodnijeg sveta.

Čija podrška vam je najznačajnija u vašem radu?

Unitas projekat Zaštita učenika od trgovine ljudima realizujemo uz podršku eksperata iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i eksperata iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

U okviru pomenutog projekta, osmislili smo i odštampali Priručnik za obrazovni sistem koji je namenjen edukaciji prosvetnih radnika. Sastavni deo ovog projekta je i film Posmatrači, koji se sastoji iz tri odvojene priče koncipirane na osnovu istinitih događaja. Imamo sjajnu saradnju sa Ministarstvom telekomunikacija u pogledu zajedničkih edukacija koje su namenjene učiteljima i deci, a koje se odnose na znanja o rizicima i bezbednom ponašanju na internetu. Sa Ministarstvom turizma planiramo realizaciju obuke za prepoznavanje trgovine ljudima u hotelijerskoj industriji. Naši rezultati su, bez lažne skromnosti, izvanredni i to nas motiviše da stalno proizvodimo nove ideje, te da u stopu pratimo sve trendove razvoja tehnologije uz rizike koji taj razvoj nosi.

Da li se u Srbiji dovoljno zna o trgovini ljudima?

Tema je prisutna kroz nedopustiv senzacionalizam, čiji je cilj obično da obezbedi veliki broj šerova i klikova kad se desi tragedija. Iz tog razloga, Unitas je, uz podršku EU info centra u Srbiji, organizovao otvorena, besplatna predavanja za građanstvo. Roditelji se uvek iznova zaprepaste činjenicom da fizičko prisustvo deteta u istoj sobi sa njima ne znači i da je dete bezbedno. Svaki put kad se konektuje na internet, dete je izloženo pravilima sasvim novog sveta, „nove planete“ na kojoj u svakoj sekundi postoji više od 750.000 predatora.

Kako izgledaju vaše obuke i s kojim nedoumicama se suočavaju polaznici?

Svakom obukom pokušavamo da dopremo do najranjivije populacije, a to su deca. Edukujemo omladinu, prosvetne radnike, hotelijere, a za decu od tri do pet godina u saradnji sa Crvenim krstom Srbije organizujemo edukacije posredstvom društvenih igara koje su prilagođene uzrastu. Prisutni smo na Sajmovima za decu, gde uvek imamo svoj edukativni štand, na košarkaškim turnirima, koji se organizuju za decu iz regiona, u obrazovnom sistemu od osnovnih škola do fakulteta, koji nam, takođe, pružaju podršku samim razumevanjem značaja edukacije u ovoj oblasti.

Koji su najveći izazovi u vašem poslu?

Najveći izazov je brz razvoj tehnologije, tako da nam je stalno potreban update. Trgovina ljudima se, od faze vrbovanja do prodaje osobe, događa na internetu, a trgovci uvek imaju nove i inovativnije načine za pristupanje deci i mladima. Drugi izazov leži u činjenici da, u skladu sa promenama kadrova u institucijama, moramo uvek iznova da prezentujemo sadržaje i ciljeve projekata koji su zaustavljeni u fazi realizacije usled restrukturiranja institucija ili reizbora. Finansijska sredstva su generalno veliki problem, jer kompanije koje ulažu u društveno-odgovorno poslovanje odluke o finansiranju projekata često ne donose na osnovu prioriteta sredine u kojoj posluju. Ne možemo se baviti razvojem talenata dok svakom roditelju i detetu ne obezbedimo osnovna znanja o primarnoj bezbednosti i zaštiti same ličnosti.

SAVETI VREDNI KAO ŽIVOT

1 Roditelji ne bi trebalo da na društvene mreže postavljaju fotografije dece sa letovanja.

2 Profil svakog deteta mora biti zaključan. Dete ne sme da se locira i da se označava, a na društvenim mrežama treba da ima samo prijatelje koje poznaje i u realnom životu.

3 Nedopustivo je postavljanje fotografija dece iz parkova koji su blizu mesta stanovanja, kao ni fotografija na kojima se vidi naziv njihove škole.

4 Deca ne smeju da komunikaciju s nepoznatom osobom na internetu, pružaju instant poverenje onima koje ne poznaju, niti da dele informacija iz privatnog života.

5 Oglase za posao u inostranstvu treba proveriti preko APR agencije, Mupa Srbije i/ili na graničnim prelazima.

6 Posebnu obazrivost zahtevaju modeling agencije ili nagradne igre u kojima se traži ostavljanje ličnih podataka.

7 Na sajtu http://www.hopeon.today mogu se naći svi S.O.S. brojevi za žrtve i potencijalne žrtve trgovine ljudima u Evropi.