Hronični stres: 5 skrivenih simptoma

Stres može biti kratak, ili može da se razvuče – i postane nevidljiv za nas, pošto smo „upalu u mašinu“. Kako ga prepoznati hronični stres i šta učiniti s njim?

Stres je prirodna reakcija organizma na nepovoljne okolnosti, koju smo nasledili od dalekih predaka. U davna vremena, ona je pomogla ljudima da pobede u borbi protiv životinje, da pobegnu od opasnosti. Akcija je dala oduška emocijama i omogućila postizanje rezultata. Danas je odgovor „bori se, zamrzni ili beži“ irelevantan, jer anksiozna stanja najčešće nisu povezana sa fizičkom pretnjom. Osoba „akumulira“ stres u sebi, ne dajući mu izlaz. Sve ostaje na nivou biohemijskih procesa koji pokreću opasne bolesti kao što su infarkt miokarda, dijabetes melitus i drugi.

Hronični stres: Kako su povezani stres i hormoni?

Hormoni regulišu metaboličke procese u telu. Neravnoteža ovih supstanci je direktan put ka bolesti. A jedan od faktora koji dovode do toga može biti produženi, hronični stres. Normalno, kada se osoba susreće sa uznemirujućim okolnostima, njen nervni i hormonski sistem se aktivira. Prvi reaguje hipotalamus, koji reguliše rad endokrinih žlezda. Daje „komandu“ nadbubrežnim žlezdama i hipofizi: počinje proizvodnja hormona akutne faze – adrenalina i norepinefrina. Kada su svi sistemi u stanju pripravnosti, na redu je kortizol.

Ako je stres kratkotrajan, postepeno se biohemijski procesi vraćaju u normalu. Stalni boravak u anksioznom stanju dovodi do činjenice da se proizvodnja hormona ne zaustavlja, što negativno utiče na metabolizam uopšte. I nije neophodno da imate niz događaja u svom životu koji ugrožavaju samo vaše postojanje. Dovoljno je da u glavi „promotate“ neprijatne misli o napornom šefu ili o nedostatku novca. Telo čita ove misli kao pravu opasnost i oslobađa hormone stresa. Ako nadbubrežne žlezde moraju da rade skoro bez prestanka, one se povećavaju. Hipertrofirani organ proizvodi još više hormona. I tako se upada u začarani krug iz kojeg je teško izaći. Ponekad osoba ne shvata da je u stanju hroničnog stresa. Kako ga prepoznati?

Kako ga prepoznati?

1. Loše držanje i salo na stomaku

Stručnjaci su predstavili koncept – takozvani „kortizol stomak“. Da li stres može da uzrokuje gomilanje masnih naslaga oko struka? Mehanizam je ovde mnogo komplikovaniji: stvar je u tome što se pod stresom disanje menja. Postaje ubrzano i plitko. Pošto se cela mehanika disanja menja, na kraju se može formirati slabost prednjeg trbušnog zida, jer intraabdominalni pritisak nije ravnomerno raspoređen. Rezultat je ispupčen stomak. Uzgred, postoji takozvani stresni položaj: vrat ide napred, mi se saginjemo. Zbog toga je toliko važno da pravilno držite telefon u visini očiju, a ne da naginjete glavu prema ekranu, pretvarajući se u znak pitanja.

2. Hronične bolesti gastrointestinalnog trakta

Mnogi se verovatno sećaju kako je, pre važnih događaja, stomak počeo da se uvija od uzbuđenja. Glavni „krivac“ događaja je kortizol. Zaustavlja pokretljivost creva, što može dovesti do poremećaja stolice. Postoji takva stvar kao što je „stresna ishrana“. Kortizol povećava apetit, želju za slatkišima kako bi telo dobilo više energije. Sam po sebi, ovaj hormon takođe povećava glukozu kojoj se oslobađa insulin. Zbog toga stres može igrati ulogu u razvoju dijabetesa. Takođe, stres usporava metabolizam i uzrokuje gomilanje kilograma. Čir je još jedna posledica stresa. Pojavljuje se u pozadini neravnoteže parasimpatičkog i simpatičkog nervnog sistema. Parasimpatikus radi u opuštenom stanju, ovo je način odmora i varenja. Kada je osoba „zaglavljena“ u stresu, simpatički sistem odgovoran za stres je stalno uključen. A ovo je direktan način da se poremete funkcije gastrointestinalnog trakta.

3. Loša memorija, smanjena koncentracija

Ako su hormoni stresa redovno prisutni u telu, oni mogu oštetiti neurone, ćelije koje su odgovorne za prenošenje impulsa. Pod stresom, broj neurona u frontalnom režnju se smanjuje, a broj u amigdali se povećava. Ljudi imaju poteškoća da se koncentrišu, donose odluke, uče nove stvari i postaju emotivniji.

4. Grčevi mišića, glavobolja

Kortizol aktivira mišiće, dovodeći ih u stanje napetosti. To je automatski odgovor tela na bol ili povredu. Kada opasnost nestane, mišićno-skeletni sistem se opušta. Ako se napetost samo povećava, dolazi do grčeva mišića vrata i ramena, što dovodi do glavobolje. Zbog neprijatnih senzacija, ljudi gube radnu sposobnost, uzimaju lekove protiv bolova, zatvarajući začarani krug.

5. Razdražljivost, apatija, depresija

To su posledice dugoročnog efekta kortizola na centralni nervni sistem. Stalni stres slabi unutrašnje resurse osobe i njen nervni sistem. On se „zamrzava“, pada u apatiju. Kada je mozak oštećen, javlja se depresija, razdražljivost i nemogućnost adekvatnog sagledavanja stvarnosti.

Kako da pomognete sebi

Ne postoji magična pilula koja će brzo rešiti problem. Morate naučiti kako da upravljate stresom. Glavni zadatak u ovoj stvari je angažovanje prefrontalnog korteksa uz pomoć treninga. Ovo je deo mozga koji je odgovoran za planiranje, donošenje odluka, izražavanje ličnosti, kratkoročno pamćenje. Na primer, uradili ste nešto. Procenite rezultat: sviđa vam se to ili ne. Ako vam se sviđa, zatvorite slučaj. Ako ne, smislite novu akciju. Ovaj pristup proizvodi mnogo dopamina. Stimuliše učenje, kretanje napred i blisko sarađuje sa prefrontalnim korteksom kod odraslih.

Neophodno je analizirati uzroke neprijatnih događaja, a ne kritikovati sebe za posledice. Samo prihvatite činjenicu bez osuđivanja i razmislite zašto se to dogodilo. Ovo će vam omogućiti da u budućnosti ne ponavljate greške i izbegnete stresne situacije. Tehnike upravljanja stresom takođe uključuju vežbe disanja, plesanje, pevanje, meditaciju, jogu… Pošto je stvaranje novih neuronskih veza važno za negovanje otpornosti na stres, možete se okušati u nekom nepoznatom poslu. Hronični stres je izvor mnogih bolesti i poremećaja u telu. Hormoni igraju važnu ulogu u tome. Ali možete uticati na biohemijske procese podizanjem svesti i učenjem kako da se nosite sa iskustvima uz pomoć tehnika upravljanja stresom.