Anksiozne misli koje ukazuju da imate krizu

Kako da se izvučete iz krize ako ne znate ni gde da počnete? Anksiozne misli umeju biti iscrpljujuće. Možda ih imate, a da to niste ni znali.

Postoji objašnjenje zašto vam se ništa ne radi i zbog čega niste u stanju da uradite čak ni osnovne radnje. Nekada je tako teško otići na kafu sa drugaricom sa kojom ste u odličnim odnosima, zar ne? Moguće je da je uzrok novonastalih osećanja i okolnosti kriza.

U nastavku proverite da li ste anksiozni i kako da pomognete sebi.

Anksiozne misli koje ukazuju da imate krizu

Sa stanovišta psihologije, kriza se definiše kao prilično ozbiljno stanje izazvano bilo kakvim okolnostima koje se oštro razlikuju od prethodnih događaja i idu izvan uobičajenih okvira. Kriza je praćena drastičnim promenama u životu usled kojih se verovatno ne osećate prijatno.

Da li imate anksiozne misli?

„Ne mogu da se odlučim“

U kriznom stanju, napetost potiče iz bilo kakvih razmišljanja o zamišljenoj situaciji. Iz takvih misli glava kao da postaje teška jer mora da donese odluku, koja u čestim situacijama i nije preterano važna. Izgleda kao da vam poručuje „ostavi me na miru“.

„Ništa mi se ne sviđa“

Stalno se osećate nelagodno, čak i ako se ništa ne dešava. Uvek ste zabrinuti zbog nečega, a ne razumete uzrok takvog osećanja, pa odbacujete bilo kakve ideje i inicijative jer mislite da to neće dovesti ni do čega dobrog.

„Može biti samo još gore“

Ne vidite perspektivu, stalno vas prati nervoza, čini vam se da će u svakom trenutku nešto poći po zlu.

„Ne želim ništa“ ili „Ne znam šta želim“

Nedostatak želja čije ostvarenje bi vas usrećilo je jedno od glasnih „zvona“ koja pokazuju da ste u krizi.

„Baš me briga“

Takve misli govore o apatiji – stanju kada čak i neke omiljene aktivnosti, hobiji, događaji ne izazivaju takva osećanja i emocije kao ranije.

„Plašim se“

Osećanja straha mogu nastati bez razloga. Ili možda imate neku posebnu viziju značenja događaja koji se odvijaju. Zbog ovoga često postaje zastrašujuće i nejasno šta raditi u takvoj situaciji.

„Ništa ne razumem“

Osećate da ste zbunjeni u sebi, ne znate šta želite od života i ne možete da pronađete svoje „ja“.

Kako prepoznati krizu u ranoj fazi?

Uzroci krize mogu biti potpuno različiti, ali mehanizmi reakcije psihe na ove događaje su veoma slični. Po pravilu, stres je jedan od oblika krize. Svako od nas se često susreće sa njim, naročito u poslednje vreme.

Stres je snažno iskustvo koje nastaje kada je osoba izložena stimulansima. On nije uvek reakcija na negativne događaje. U pozitivnim situacijama možemo doživeti stres vrlo sličnih simptoma. Putovanje, odmor, venčanje, dolazak bebe su takođe stresni, iako vas usrećuju.

Nagle promene u značajnim oblastima našeg života izazivaju stres. Sledeći nivo mentalnog odgovora na takve promene može biti kriza. Svaka životna situacija može da izazove stres i postane kritična. Mada neće svaka imati negativne posledice.

Kako pomoći sebi ako imate anksiozne misli?

Važno da shvatite kako da reagujet i pomognete sebi u takvim situacijama. Na kraju krajeva, svako od nas je u stanju da pomogne svojoj psihi da se brzo prilagodi onome što se dešava. Ne dozvolite da vam kriza diktira pravila.

Nekoliko koraka za prevazilaženje krize

Krizna situacija sama po sebi nije tipična situacija. Reakcijama na nju zbog toga nisu uvek racionalne.

Razumite sebe

Važna osnova za prilagođavanje psihe kriznoj situaciji je samorazumevanje. Ovo je prva faza adaptacije. Veoma je poželjno razgovarati sa drugim ljudima i zapisati svoja osećanja. To je ono što omogućava da na vreme pratimo šta se dešava oko i u nama, da uhvatimo naše reakcije.

Brinite o sebi

Sada možete da pređete na drugu fazu adaptacije, prebacujući se na režim brige o sebi. Veoma je važno da razumete i pratite šta vam pomaže da se vratite uobičajenom raspoloženju. To može biti nešto jednostavno, na primer, topla kupka, upaljene sveće, razgovor sa voljenom osobom. Šta god da vas usrećuje. A onda te radnje ponavljajte.

Naučite da planirate

U kriznim vremenima, apatija je uzrok zbog čega gubite želju za bilo čim. Stoga, disciplina i planiranje mogu biti od pomoći. Potrebno je da svesno isplanirate svoje postupke za dan: šta zaista možete da uradite tokom dana kako biste se povratili, stabilizovali, podržali i vodili računa o sebi. To bi trebalo da budu jednostavne i primenljive radnje. Za početak nemojte previše očekivati od sebe.

Promenite fokus

Sledeća tačka koja sledi je promena fokusa sa destruktivnih misli na stvaranje i učestvovanje u situacijama koje će vam pomoći da budete ponosni i sebi vredni.

Ako se sve uradi kako treba, stanje krize se zamenjuje racionalnim stavom. Malim koracima ćete se vratiti sebi. Postepeno dolazi do razumevanja da sa svakom krizom postajemo jači jer preduzimamo nešto za nas.