Letnja depresija postoji, a evo kako se suočiti s njom!

Svi znamo za jesenji bluz, ali da li znate da postoji i letnja depresija? Evo o čemu se zapravo radi. 

Samo na prvi pogled izgleda da leto i depresija ne idu ruku pod ruku. Profesionalni psiholozi su sigurni da su i toplota i sunce okidač za takve poremećaje. I letnju depresiju svrstavaju u sezonske afektivne poremećaje.

Letnja depresija

Profesionalni psiholozi u svakodnevnom životu koriste skraćenicu SAD, u prevodu sa engleskog – „tuga“. Dakle, letnja depresija prilično potpada pod ovu skraćenicu. Pored lošeg raspoloženja usled depresije, smanjuje se energija, nestaje interesovanje za aktuelne događaje, može se pogoršati pamćenje i pažnja, poremećeni su san, apetit, libido. Čovek prestaje da bude društveno aktivan, pa čak i rutinske stvari za njega postaju bolne. I društvo i sam pacijent nameću sebi određene standarde: „Moraš biti uspešan, ne sedi mirno, posao je najbolji lekar“. Sve ovo pojačava simptome depresije: pada samopoštovanje, pojavljuju se misli o sopstvenoj krivici, bezvrednosti. Svet se vidi kao kroz tamne naočare, bez radosti i beznadežnosti.

Postoji više razloga za depresiju – ovde utiču i biološki faktori, nasledstvo, hormonske promene, san, ishrana, količina sunčeve svetlosti. Psihološki uzroci uključuju stresne događaje, psihotraumu, prošlo iskustvo. Po svojoj snazi i trajanju, depresija može nekoga da uhvati nekoliko dana, a nekoga povuče mesecima ili više. Zatim se govori o kliničkom obliku. Ponekad je pacijent toliko emocionalno „preplavljen“ da psihološki alati nisu efikasni i tada je lečenje lekovima neophodno.

Bolest ili slabost karaktera?

Depresija nije hir ili slabost karaktera, to je bolest koja se nalazi u međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Svako može da proceni težinu depresije koristeći, na primer, Bekov upitnik. Ali mnogo je korisnije da se oslobodite svojih predrasuda i odete na konsultaciju sa psihijatrom, psihologom i prepustite profesionalcima da izaberu odgovarajući tretman. Kada pacijent predstavlja opasnost za sebe, govorimo o prinudnoj hospitalizaciji u psihijatrijskoj bolnici. Da, depresija može biti opasna.

Ko može da pati od letnje depresije i zašto?

Način na koji tumačimo događaje utiče na naš emocionalni odgovor, što zauzvrat dovodi do telesnog odgovora. Tako je početak letnjeg perioda za nekoga upravo okidač koji pokreće nesrećni tok misli. U CBT-u ovaj tok nazivamo automatskim mislima. Videvši, čuvši ili zamišljajući nešto što podseća na leto, čovek počinje da razmišlja o predstojećim poteškoćama: „Uskoro će godišnji odmori, moraću da pošaljem decu na odmor, opet trošenje, ne mogu sve ovo da podnesem, ja ću ponovo depresivan.” Za neke čak i društvene mreže mogu postati provokator depresije. Prelistavajući fotografije na kojima vidite srećne osmehe poznanika u odličnoj fizičkoj formi na snežno beloj jahti, počinjete da se upoređujete: „Neko provodi leto kao slavna ličnost, a ja sam u gradu, nema jahti, nema mora – ništa nisam postigao, gubitnik sam. Ovo povećava depresiju i uništava fizičko stanje. Loše zdravlje automatski prelazi u malodušnost.

Radite na sebi

Provokatori depresije, u stvari, daleko su od sezone, a ne od stresnih događaja i neuspeha. Razlog je u tome kako ih procenjujemo i shvatamo. Nažalost, i leto i zima, dan i noć, vrućina i loše vreme su neizbežni. Nažalost, ne možemo svesti broj stresnih događaja na nulu: svet je ono što jeste. Ali možemo da radimo na svojim mislima. Negde na dnu naše svesti vrebaju duboko ukorenjena uverenja – to su izvesni lažni zaključci da nešto nije u redu sa nama. „Slab sam ili ranjiv, defektan sam ili nikome nisam potreban. Svi imaju slična uverenja u različitim stepenima izražavanja. Tokom depresije, oni se aktiviraju, kao da lebde sa dna na površinu svesti, i osoba počinje da veruje u njihovu apsolutnu istinu. Pokušavajući da sebi pomogne da se izbori sa letnjom depresijom, neko pokušava da skrene pažnju, planirati svaku sekundu vremena unapred ili jednostavno pobeći od leta – na primer, otići na severni pol. Međutim, ovo su privremene mere koje ne rešavaju sam razlog – ne možete pobeći od sebe, a protiv svojih najdubljih uverenja treba da se borite uz pomoć pravih alata.

Letnja depresija i strategije kako je prevazići

Neke od naših strategija samopomoći ne funkcionišu dobro, a ponekad i bole. Tako, na primer, preveliki zahtevi prema sebi ili svetu, perfekcionizam ponekad pomažu da se depresija pobedi, ali ova opcija troši energiju. Da biste racionalno sagledali ovaj svet, ljude oko sebe, morate voditi računa o kvalitetu svog razmišljanja, trenirajući svoje psihološke „mišiće“.

Kognitivno-bihejvioralna terapija

(CBT) je prvobitno kreiran kao metoda za rad sa depresijom i dokazao je svoju efikasnost u mnogim kliničkim studijama. Danas je dostupan veliki broj udžbenika za samopomoć, a raste interesovanje psihologa, psihijatara za KBT i našu obuku u Udruženju za kognitivno bihejvioralnu psihoterapiju. Ali ono što osoba koja pati od depresije može da uradi za sebe je da ne bude sama sa svojim problemom, da potraži pomoć. Još je važnije da sebi obezbedite bar minimalnu negu – da prilagodite san, ishranu, normalizujete stres, a ne pokušavate da ublažite patnju alkoholom ili drugim psihoaktivnim lekovima. Što se tiče lekova, treba ih uzimati samo prema uputstvima lekara.