Značaj cinka i selena za zdravlje štitaste žlezde
Bolesti štitaste žlezde su danas jedan od najraširenijih zdravstvenih problema. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od dve milijarde ljudi u svetu boluje upravo od nekog poremećaja rada štitaste žlezde, a sve je učestaliji i karcinom štitaste žlezde
Danas se svakako i više pažnje posvećuje ovim oboljenjima, a u nekim Kompanijama se pri redovnom sistematskom pregledu radi ultrazvuk štitaste žlezde i proveravaju se hormoni. Takođe, većina domova zdravlja ima ultrazvučni aparat, tako da su danas pregledi mnogo dostupniji, pa se oboljenja češće otkrivaju i u asimptomatskoj fazi.
Funkcija hormona štitaste žlezde
Hormoni štitaste žlezde neophodni su za pravilan rad svih ćelija organizma.
Posebno su važni za pravilan metabolizam – pospešuju stvaranje toplote, podstiču sintezu proteina, stimulišu razgradnju masti, utiču na nivo šećera, na rad srca.
Oni doprinose seksualnoj funkciji kod oba pola, kao i održavanju trudnoće. Podstiču sposobnost učenja i pamćenja, utiču na emocije i ključni su i za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu.
Hašimoto tireoiditis
Hašimoto tiroiditis se u početnoj fazi karakteriše urednom funkcijom hormona štitaste žlezde. Selen, kao sastavni deo antioksidantnih enzima štitaste žlezde, može imati povoljno dejstvo u toj fazi.
S vremenom se uglavnom razvija u pravcu hipotireoze i tada je neophodno uvođenje terapije levotiroksina. Redovnim uzimanjem preporučene doze bolest može da se drži pod kontrolom.
Hipotireoza
Češće se dijagnostikuje hipotireoza, a njena učestalost je veća kod žena nego kod muškaraca i s godinama se povećava, tako da se češće javlja i kod starijih osoba. Ukoliko je supstitucija levotiroksinom adekvatna, što znači da su FT4 i TSH u referentnom opsegu, prognoza je izuzetno dobra. Hormoni štitaste žlezde su od vitalnog značaja i, sa druge strane, ukoliko se ne uzimaju redovno, mogu dovesti do različitih komplikacija.
Uticaj na psihu
Štitasta žlezda je deo endokrinog sistema koji je usko povezan s mozgom, psihom i s imunitetom, te se simptomi slabog rada štitaste žlezde ispoljavaju i u poremećajima funkcioniranja mozga, kao npr. slaboj memoriji, lošem raspoloženju, nemogućnosti donošenja odluka, odsustvu jasnih misli, ali i čestim infekcijama, problemima s probavom ili autoimunim bolestima. Štitasta žlezda je deo sistema i ne može se posmatrati izolovano te je zato njen uticaj na celokupan organizam značajan.
Cink i selen za štitnu žlezdu
Štitasta žlezda je organ s neverovatnom sposobnošću rehabilitacije uz pomoć pravilne ishrane, te određenih dodataka ishrani. Većina ljudi koji imaju problema sa štitastom žlezdom skloni su višku kilograma i imaju tzv. insulinsku rezistenciju.
Za njih je ishrana sa smanjenom količinom ugljenih hidrata pravo rešenje jer na taj način oslobađaju jetru od viška masnoća. Masnoće u telu stvaraju se najviše od šećera, i to jednostavnih. Masti su u današnjoj prehrani takođe previše zastupljene, ali ne toliko kao pekarski proizvodi i voće. Treba jesti povrće, ribu, meso i integralne žitarice.
Neophodni su i dodaci ishrani koji pomažu da se neaktivni T4 pretvara u aktivni T3 te da se tako ubrzava metabolizam. Kombinacija minerala, aminokiselina i vitamina pružaju štitastoj žlezdi optimalnu podršku u sintezi hormona štitaste žlezde.
Šta je još važno da znamo
Pre svega da naučimo kako da upotrebljavamo naše telo da nam dugo traje. Organi imaju svoj softver, program po kom rade. Upoznajući ta pravila i pridržavajući ih se, optimiziramo rad svih endokrinih žlezda, pa tako i štitaste žlezde.