Poremećaji u ishrani koje svako može da doživi

Svi smo zavisni od svojih navika, ali je teško zamisliti da naše ponašanje u ishrani uključuje i određene stavove i oblike ponašanja, samo što se oni odnose isključivo na hranu. Koji su to najčešći poremećaji u ishrani i kako se s njima boriti?

Naše ponašanje u ishrani shvata se kao vrednosni odnos prema hrani i njenom unosu, stereotip o ishrani u svakodnevnim uslovima i u stresnim situacijama. Potreba za hranom je jedna od primarnih, bioloških potreba, a usmerena je na održavanje homeostaze. Mi jedemo da bismo dobili energiju, izgradili nove ćelije i stvorili složena hemijska jedinjenja koja su neophodna za život.

Poremećaji u ishrani, koji se mogu naći kod gotovo svake osobe, nastaju usled pritiska društva, genetske predispozicije, psihičke traume i mnogih drugih faktora. Ali glavni problem je u tome što malo ljudi doživljava promenu navika u ishrani kao ozbiljnu pretnju po zdravlje.

Najčešći poremećaji u ishrani

Kompulzivno prejedanje

Verovatno jedan od najpopularnijih poremećaja sa kojima se susrećemo tokom života. Kompulzivno prejedanje ili, drugim rečima, „stresna“ ishrana.

Stalni stres na poslu, u javnom prevozu, preterana emocionalnost, negativnost pri čitanju vesti i nemogućnost da izbacimo sva nagomilana iskustva – kao rezultat toga kupujemo slatkiše za sebe, naručujemo suši, picu, hamburgere i sve to zalijemo alkoholom. Čini se da je jedini siguran način da dobijete serotonin i dopamin da jedete slatku i nezdravu hranu.

Glavni znaci kompulzivnog jedenja su slični bulimiji. U oba slučaja, konzumacija hrane nije ni na koji način povezana sa zadovoljavanjem gladi, a na pozadini povećanja telesne težine, radni kapacitet se smanjuje. Međutim, glavna razlika je u tome što oni koji boluju od bulimije nakon prejedanja pokušavaju da izbace hranu, ali kod kompulzivnog prejedanja ljudi ne pokušavaju ništa da preduzmu kako bi otklonili posledice.

Kako prepoznati kompulzivno prejedanje?

Možda ćete osećati krivicu, anksioznost zbog čokoladice, pice, dve pljeskavice koje ste pojeli sami, ali ćete istovremeno osećati sopstvenu nemoć i nemogućnost da promenite situaciju.

Važno je razlikovati ozbiljnu depresiju, protiv koje osoba može početi da se prejeda, au ovom slučaju će biti potrebna psihoterapeutska pomoć, koja će pomoći da se promeni pogled na svet i daju novi pogled na uzbudljivu situaciju.

Bulimija

Nekontrolisano jedenje i obrada svega pojedenog na svaku kilokaloriju je ono za šta je karakterističan ovaj poremećaj u ishrani. U nekim slučajevima, ljudi se možda čak i ne sećaju same činjenice da jedu, količine i hrane koju su jeli.

Bulimija ima sledeće simptome:

• Česti odlazak u teretanu, gde osoba vežba dok ne potroši svaku pojedenu mrvicu
• Promena težine i strah od jela na javnim mestima, a posebno među prijateljima i poznanicima
• Problemi sa krvnim sudovima usled česte fizičke aktivnosti
• Uprkos osećaju krivice zbog prejedanja, osoba ne može da prestane i nastavi da jede, čak i ako više nema fizičke gladi.

Takav zamah od proždrljivosti do „kažnjavanja“ sebe u teretani ozbiljno utiče na stomak. Mogu se javiti oštri bolovi u stomaku, zubi počinju da se lome, jer se zubna gleđ istanjila zbog želudačnog soka, koji izlazi uz povraćanje. Bulimija može postati preteča i verni pratilac anoreksije – uključivanje laksativa, diuretika, posebno izazivanje povraćanja – sve ove stvari „pomažu“ pacijentu da postigne željeni cilj, ali ugrožava psihičko stanje i zdravlje, što čovek čini. ne razmišljajte u potrazi za idealnom figurom i željom da izgledate dobro.

Naravno, ovaj problem takođe zahteva intervenciju specijaliste koji će pomoći u identifikaciji njegovih uzroka i pronalaženju adekvatnog rešenja.

Najčešći poremećaji u ishrani- anoreksija

Ova bolest se ne može odrediti samo po izgledu – prilikom postavljanja dijagnoze treba uzeti u obzir emocionalno stanje i ponašanje osobe. Među glavnim simptomima su poricanje postojanja problema, iskrivljena percepcija svog tela i stalni opsesivni strah od debljanja.

Ali, uprkos činjenici da se anoreksija smatra psihološkom i stečenom bolešću, otkriveno je da postoji i genetska predispozicija za to. Ovo su ustanovili američki naučnici iz Pitsburga još 2003. godine analizirajući porodičnu istoriju bliskih rođaka sa poremećajima u ishrani.

Studija je pokazala prisustvo genetskih lokusa – prisustvo veze sa hromozomom 1p34. Iz ovih podataka proizilazi da je manija mršavljenja najverovatnije posledica pojave specifičnih neurohemijskih reakcija koje izazivaju poremećaje u ishrani.

Kako definisati anoreksiju?

Pored toga što pomisao da ste gojazni postane manija, može doći do promena u načinu na koji jedete. Drugim rečima, kada jede neko jelo, osoba može da stoji, ili da podeli deo na nekoliko delova. Može se pojaviti agresija, razdražljivost i bes, ova osoba postaje veoma osetljiva i stalno će biti nezadovoljna drugima. Moguće su promene raspoloženja od euforije do apatije.

Pored najočiglednijih simptoma, kao što su preterana dijeta i fizička aktivnost, postoje specifični koji nisu uvek u korelaciji sa anoreksijom. Na primer, osoba koja je ranije bila potpuno ravnodušna prema kuvanju počinje da se upušta u sve što je u vezi sa kuvanjem, kupuje kuvare, gleda tok emisije o kuvanju, priređuje šik večere i velike večere za prijatelje i poznanike.

Ortoreksija

Poremećaj u ishrani je takođe manijakalno pridržavanje svih pravila zdrave ishrane. Zdrava hrana, preterana strast za „pravom“ ishranom i nesvesni protesti mogu dovesti ne samo do zdravstvenih problema, već i do ograničavanja kruga kontakata, stalnih svađa sa rođacima i prijateljima koji ne dele vašu viziju i mišljenje.

Kako definisati ortoreksiju?

Osoba razvija neku vrstu fobije pred „štetnim“ proizvodima. Slatka, masna, slana, hrana koja sadrži skrob, alkohol, kvasac, kofein, hemijske konzervanse i tako dalje je isključena iz ishrane. Kao iu slučaju drugih poremećaja u ishrani, osoba odbija korporativne večere i zajedničke sastanke, ali ne zato što se plaši da jede u prisustvu drugih, već zato što u restoranu i kafiću nema zdrave i zdrave hrane.

Najčešći poremećaji u ishrani- Pica

Ova bolest se ne pojavljuje tako često kao druge, ali vredi napomenuti. Oni koji pate od ovog problema mogu iznenaditi svojim preferencijama – konzumiraju se prirodne krpe za pranje veša, drvo, kreda, plastika, sirovo meso – sve to izaziva neverovatan osećaj apetita kod ljudi sa ovim poremećajem.

Izopačeni apetit se otkriva tokom trudnoće, deficitarnog stanja, mentalnih bolesti, teškog stresa. Razlog za pojavu leži u nemogućnosti asimilacije pojedinih elemenata u tragovima i vitamina od strane tela.

Ljudi koji pate od ovog poremećaja trude se da svoju bolest pažljivo sakriju od lekara, a svi pokušaji poznanika i prijatelja da pomognu kod poremećaja u ishrani izazivaju samo agresiju. Međutim, uz takvo stanje, terapija je svakako neophodna – samo specijalista će moći da identifikuje pravi uzrok problema i odabere pravi tretman.