Depresija ili tuga? U čemu je razlika

Depresija ili tuga – u čemu je razlik? To je kao upoređivanje jedne zvezde sa celim sazvežđem. S obzirom na to kako koristimo reči „tuga“ i „depresija“ u svakodnevnom životu, može biti teško razlikovati jedno od drugog.

Iako možda izgledaju slično, nisu. Važno je razumeti šta razdvaja tugu od depresije, jer može pomoći ljudima da znaju kada da potraže stručnu pomoć i spreče bespotrebnu patnju. Tuga je normalno emocionalno stanje koje svi ljudi doživljavaju u svom životu nakon gubitka, razočaranja ili drugih uznemirujućih događaja. Depresiju, s druge strane, karakteriše uporno tužno raspoloženje ili gubitak uživanja veći deo dana i skoro svaki dan tokom najmanje dve nedelje. Tako depresiju definiše dr Ketrin Gordon, klinički psiholog i autor Radne sveske o samoubilačkim mislima.

Depresija je skup simptoma koji uključuje tugu. Osoba može da izgubi apetit, pati od nesanice, oseti nelagodnost u stomaku, ima problema s koncentracijom ili ne uživa u stvarima koje inače voli. U ovim slučajevima, osoba doživljava nešto mnogo složenije od tuge i teško joj je da se s tim izbori sama.

Depresija ili tuga: Kako ih razlikovati

Profesionalci traže različite simptome kada dijagnostikuju depresiju, a ne samo tugu. Za veliku depresivnu epizodu, koja se sastoji od intenzivnih simptoma koji ometaju svakodnevni život pojedinca, simptomi moraju biti prisutni dve nedelje. Ovaj kriterijum naglašava da „ljudi imaju reakcije na životne događaje ili čak samo teži dan na poslu, i da ih ne treba patologizirati“.

Mnogi ljudi se osećaju tužno, to je normalna reakcija, ali važno je da primetite šta se još dešava sa vama kada ste tužni. Koliko dugo ti simptomi traju i da li vam smetaju u svakodnevnom životu.  Depresija se može manifestovati na različite načine osim tuge, a ponekad ljudi sa depresijom možda neće biti tužni. Depresija može uzrokovati probleme s koncentracijom, razdražljivost, nisku motivaciju i povlačenje od drugih ljudi.

Tuga je trenutna, ali iz depresije može biti teško izaći

Postoje različiti stepeni depresije koji se procenjuju na osnovu inteziteta, načina na koji utiču na život osobe i dužine trajanja. To je veoma različito od slušanja tužne pesme i osećanja melanholije. To je čak drugačije nego izgubiti člana porodice i biti u dubokoj tuzi nekih mesec dana. A onda izaći iz toga i osećati se malo bolje iz nedelje u nedelju.

Kod depresije, ne radi se o emocionalnom okidaču ili vremenskoj udaljenosti od emocionalnog okidača. Ne izlazite iz toga i osećate se dobro sve dok se biološki uzroci depresije ne promene prirodno ili putem lekova. Ipak, to ne znači da tuga ne može duboko uticati na ljude. Ponekad tuga može imati veći uticaj na neku osoba, nego depresija. Zavisi šta je okidač i koliki je stepen emotivne vezanosti.

Depresija mora da se leči!

U našem društvu, uobičajeno je da bliske osobe govore ljudima koji pate od depresije „da to prevaziđu“ ili „da je to deo života“. Istina je da ponekad depresija nestaje sama od sebe. To može biti zbog prolaska vremena, promene životnih okolnosti ili onoga što se zove „spontana remisija“ bez poznavanja uzroka. Ali to ne znači da osoba ne može doživeti još jednu depresiju u budućnosti.

Ako depresija nestane sama od sebe bez lečenja i učenja novih strategija suočavanja, to povećava rizik da se depresija vrati u nekom trenutku. Posledice depresije nestaju i oni se mogu osećati bolje, možda čak i duže vreme. Ali podložnost depresiji je druga priča.

Šta je socijalno sagorevanje i kako se nositi s tim