Vitni: jedino joj je ljubav bila potrebna (I deo)

Foto: Srđan Bosnić

Otišla je Vitni Hjuston, najveća od svih muzičkih diva. Pitamo se kako je svetska zvezda, jedna tako lepa žena, kraljevskog držanja na sceni, u periodu svoje najveće slave i bogatstva, dopustila sebi da je upropasti mediokritetski fićfirić, kakav je Bobi Braun, narkoman nasilnog ponašanja, ispod nje u svakom pogledu.

Uzimajući u obzir činjenicu da je lakše prepoznati mane kod partnera nego kod sebe, rekla bih da tu nešto nije u redu. Da li je i ušla u tu vezu sa namerom da ga preobrati? Zabluda, od koje treba u začetku odustati.

Put do srodne duše

Njena biografija kaže da joj je porodica bila aktivna u baptističkoj crkvi, a ona počela da peva  u crkvenom horu sa 12 godina. Izvadili su je iz škole i poslali u privatnu katoličku crkvu, a pod strogim nadzorom braće provela je mladost. U  međuvremenu, otac, švaler, napustio je porodicu, kad joj je bilo 15 godina. Bio je menadžer njene majke,  koja je isto bila pevačica, pa zatim njen, čim je zakoračila u svet šou biznisa. O tome šta se zaista dešavalo u porodici, nemamo podataka, ali može da se zaključi da je otac bio oportunista, koji ih je iskorišćavao.

Vitni je odabrala muža linijom manjeg otpora, po modelu svoga oca. Klasičan copy-paste. Postoji i drugi put, ali to je za one spremne da odbace model prepisivačke škole i potrude se da pronađu put do svoje srodne duše.

Po meni, možda Bobija ne možemo ni za šta da krivimo. On je samo još jedan iz niza klošara koji je uspeo da za sebe pribavi planetarno željeni trofej zvani ‘slavna žena’ i da ga brutalno-egoistički iskoristi u svoje svrhe.

Učinila je sve da bi je on voleo, a nije učinila ništa da zavoli sebe

Bolje nije znala. Sve dok se ne oslobodimo modela koji nosimo iz porodice, opterećenog strahovima, bolom i tugom ne možemo naći istinsku sreću niti ostvariti zadovoljavajuću ljubavnu vezu. Kao Vitni. Šta je to još ona mogla da uradi da bi bila srećna? Da li su spoljašnja merila vrednosti i statusni simboli uspeli da budu temelj njene sreće i zadovoljstva? Očigledno ne. Naizgled, imala je apsolutno sve, sem čoveka koga je volela.

Ljubav ili pakao

Toliko želimo ljubav da smo spremni da verujemo u zablude i da prihvatimo ono što je samo njen privid. A kad taj privid počne da puca kao santa leda, što se uvek dešava posle početne euforije, mi još jače verujemo u njegovu postojanost, iako nam se gubi tlo pod nogama. Otuda se misli da su svađe i tuče pokazatelji snažne ljubavi koji dovode do njenog vrhunca. Upravo za takvo emotivno osećanje kažu da je ravno najjačoj narkomanskoj zavisnosti. A odatle se lako sklizne u prave narkotike, koji vuku u dalju propast. To je ta drama. I što je jača, mislimo da ljubav se njom sve više rasplamsava. Ne vidimo ponor koji nam se otvara pod nogama. I kad smo uvaljeni do guše, a Vitni je to bila, mislimo da je spasenje tik pred našim nosom. A ono nikad dalje.

Nije ljubav lakmus papir

Ona ne menja boju tako lako, čas te mrzim, čas te volim. Prava ljubav nema up-side-down. Harmoniju predstavlja jedna ravna linija. Naizgled dosadna, a tako željena. Nakon svih ovih godina, jasno mi je da skladnu vezu moguće je ostvariti samo sa osobom koja je na istom nivou svesti kao i mi, pa koji god to nivo bio. Poslednji natpisi u novinama suptilno nagoveštavaju da se istorija ponavlja. Déjà-vu. Kaže moja drugarice Dušica: „Vidi Adele, koja je juče pokupila 6 Gremija, izjavila je da neće da peva sledećih pet godina zbog frajera! Hoće da se posveti njemu!“ Ha, ha, ha…

I smejemo se, a ni malo nam nije smešno.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

*Nastavak kolumne pročitajte u ponedeljak na našem portalu