Kako se menja ishrana nakon četrdesete

Posle 40. godine, metabolizam se usporava i povećava se rizik od raznih bolesti. Održavanje zdrave i optimalne težine postaje sve teže. I zato, od ovog uzrasta, lekari savetuju da počnete da pažljivo pratite svoju ishranu i da se svesnije odnosite prema hrani koju konzumirate. Američki istraživači su otkrili koje su namirnice najprikladnije za svakodnevnu ishranu ljudi starijih od 40 godina, a koje je najbolje izbegavati.

Kako se menja ishrana nakon četrdesete: Čega treba jesti više

Pre svega, u ishranu treba dodati više namirnica od celog zrna. Naučnici sa Univerziteta Tafts u Bostonu proučavali su 3.000 ljudi starosti od 40 do 50 godina i otkrili da su oni koji su jeli tri porcije integralnih žitarica dnevno imali oko 5 centimetara manji obim struka. Pored toga, ovi ispitanici imali su niži krvni pritisak i nivo šećera u krvi (i jedno i drugo smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti).

„Naši nalazi pokazuju da jedenje celih žitarica pruža zdravstvene beneficije i pomaže vam da izgubite ili održite težinu“, izjavila je koautorka studije Nikola Mekeun. Namirnice od celog zrna uključuju zobene pahuljice, heljdu, smeđi pirinač, kinou, pir, bulgur, peciva i testenine od celog zrna. Sve ovo se lako priprema i može se jesti samostalno ili kao prilog mesu ili ribi.

„Dijetalna vlakna u integralnim žitaricama podstiču brzu i dugotrajnu sitost, a magnezijum, kalijum i antioksidansi pomažu u snižavanju krvnog pritiska. A rastvorljiva vlakna imaju blagotvoran efekat na skokove šećera u krvi nakon obroka“, objašnjava drugi istraživač Univerziteta Tafts, Kajli Savicki.

Treba vam više proteina

Autori studije takođe su otkrili da proteinska hrana takođe pomaže da se izgubi težina nakon 40. godine. Treba jesti: ribu, jaja, orahe, piletinu, sir… Stručnjaci kažu da nakon četrdesete „brojanje kalorija nije najefikasnija strategija za dugoročnu kontrolu težine. Glavna stvar je da pazite šta jedete.“

„Trebalo bi da obratimo posebnu pažnju na hranu bogatu proteinima, kao što su riba, orasi ili jogurt, i da se trudimo da izbegavamo rafinisane ugljene hidrate, skrob i šećer“, kaže drugi predstavnik bostonskog tima, dr Dariuš Mozafarijan.

„Sve je sve više naučnih dokaza da su dijete koje uključuju manje ugljenih hidrata lošeg kvaliteta, kao što su beli hleb, krompir ili slatkiši, i više proteinske hrane, efikasnije za mršavljenje,“ ponavlja dr Džesika Smit.

Ipak, nutricionista Fiona Hanter smatra da ne treba gubiti iz vida broj kalorija koje unosite. „Ako želite da smršate, broj kalorija koje unosite treba da bude manji od broja kalorija koje sagorevate, naglašava ona, pozivajući sve koji žele da smršaju da povećaju fizičku aktivnost. „Kada dostignete 40, vaš metabolizam počinje da se usporava, pa vašem telu treba manje kalorija. Pored toga, oko ovog uzrasta postajemo manje aktivni. Ove dve stvari su često glavni razlog zašto ljudi srednjih godina dobijaju na težini“, dodaje Hanter.