GOJAZNOST – zdravstveni a ne estetski problem

Prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine objašnjava hirurške metode lečenja gojaznosti.

Sa aspekta medicinske nauke gojaznost se definiše kao svako povećanje masti tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija, poput pojave šećerne bolesti, bolesti srca i krvnih sudova pojedinih oblika malignih bolesti, oštećenja koštano-zglobnog sistema i brojnih drugih. Živimo u vremenu koje odlikuje rapidni porast broja gojaznih osoba, usled savremenog stila života, koji sa jedne strane podrazumeva konzumiranje namirnica bogatih energijom, a sa druge smanjeni nivo fizičke aktivnosti.

Lečenje gojaznosti nije lako
Otežavajuća okolnost u otkrivanju gojaznosti je što „gojaznost ne boli“, a značajnije tegobe se javljaju tek kada se pojave.neke od komplikacija gojaznosti. U Evropi od gojaznosti boluje oko 10-25 odsto muškaraca i 10-30 odsto žena, a ukoliko se merama prevencije i lečenja ne zaustavi porast broja gojaznih osoba, očekuje se da će 2010. godine 150 miliona odraslih osoba i 15 miliona dece biti gojazno. U našoj zemlji više od polovine odraslog stanovništva ima problem sa prekomernom uhranjenošću. Lečenje gojaznosti obuhvata primenu odgovarajućeg dijetskog režima koji u osnovi podrazumeva smanjen unos energije i povećanje potrošnje energije uvođenjem dodatne fizičke aktivnosti. Lečenje gojaznosti nije lako, jer gojaznoj osobi teško pada promena navika, a i rezultati se ne vide odmah, jer je potrebno izvesno vreme da bi se uočili znaci smanjenja telesne mase. Iz tih razloga se sve više insistira na motivisanju bolesnika za započinjanje lečenja i istrajavanju u novom stilu života.

Smanjenje zapremine želuca
Pored promene stila života, izmena navika u ishrani i povećanja fizičke aktivnosti, na raspolaganju su i lekovi koji obezbeđuju dodatni gubitak u telesnoj masi, a danas se sve više razmatra i hirurško lečenje gojaznosti. Nekada su hirurške metode za lečenje izraženih oblika gojaznosti bile veoma opsežne i praćene brojnim komplikacijama. Jedna od savremenih hirurških metoda i u našoj sredini uspešno primenjivana je postavljanje želudačne podesive trake. Na ovaj način smanji se zapremina želuca, tako da se sa manjom količinom hrane postiže osećaj sitosti. Uobičajeni gubitak u prekomernoj telesnoj masi postavljanjem želudačne podesive trake je 50-60 odsto početne telesne mase tokom perioda od dve godine. Hrana (mada u manjoj količini) nesmetano prolazi kroz želudac, kao i ostale organe za varenje. Za razliku od drugih ranije primenjivanih hirurških intervencija, postavljanje želudačne podesive trake ne narušava anatomiju želuca ili creva, niti uzrokuje deficite pojedinih hranljivih materija, vitamina i minerala.

Osećaj sitosti uz manje hrane
Kod gojaznih bolesnika u našoj sredini, nakon postavljanja želudačne podesive trake, usledilo je smanjenje telesne mase ali i poboljšanje komplikacija gojaznosti – 47,9 odsto bolesnika sa tipom 2 šećerne bolesti „izgubi“ dijagnozu šećerne bolesti, a beleži se i značajno poboljšanje u nivou holesterola i masnoća u krvi. Takođe, stanje se poboljšava i u 70,8 odsto slučajeva hipertenzije. Bolesnici ističu da se dobro osećaju i zadovoljni su što sa manjom količinom hrane postižu osećaj sitosti.