LJUBAVNA PRIČA: Ništa nije teško

Nikada nisam brinula o svom izgledu, uvek su mi bile važnije dobre ocene u indeksu. Tako je bilo sve dok se nisam zaljubila u Miloša koji mi je bio sušta suprotnost – doteran, namirisan, rečju: savršeno sređen. Bez obzira na to što smo bili dva sveta, odlučila sam da ga „muvam“. Kao maljem u glavu pogođena osećala sam se kada mi je pred svima na fakultetu rekao da mu se ne sviđam jer „nisam atraktivna već poprilično neugledna“

Uvek sam bila prosečna, išla sam svojim putem koji ni po čemu nije bio drastično bolji niti lošiji od drugih… Sve dok nisam direktno u lice čula da u jednoj stvari nisam ni blizu proseka, nego daleko ispod, na dnu. Tako sam se i osećala kad je Miloš, moj zgodni kolega sa fakulteta, „složio“ gadljivi izraz lica na moje prosipanje šarma, a sve u cilju zavođenja jer sam bila do ušiju zatreskana u njega.

Bila sam svesna činjenice da smo nas dvoje sasvim različiti ali nadala sam se da će se te suprotnosti u našem slučaju privući. On je bio najzgodniji student u grupi, a ja najveći frik. Dok je na njemu svaki odevni komad bio pažljivo odabran, uklopljen i markiran, ja sam se oblačila u apa-drapa fazonu koji mi je sasvim odgovarao. On je u svako doba dana bio namirisan i savršeno sređen, a moja briga o telu svodila se na zadovoljavanje higijenskih potreba i redovne provere dioptrije kod oftalmologa.

Međutim, zaslepljena njegovim lepim licem i zgodnim telom, baš u tim različitostima pronašla sam jednu sličnost na osnovu koje je moja mašta dobila krila… Njemu su prilazili i rado su se družili s njim zbog fizičkih kvaliteta i nesporne lepote, a meni zbog skripata i instrukcija. Uglavnom, oboje smo bili okruženi velikim brojem ljudi i vremenom smo se profilisali u vođe našeg malog kolektiva.

Gubila sam razum

Uvek racionalna i staložena, u društvu tog lepotana gubila sam razum. Smejala sam se napadno i nekontrolisano, trudila sam se da me primeti dok su mi obrazi goreli. Sve to bilo je dovoljno da društvo poveže „dva i dva“ i ubrzo su počele pošalice na moj račun. Meni su zapravo bile simpatične i nisam shvatala da mi se okolina u stvari izruguje zbog izbora simpatije s obzirom na moj fizički izgled, jer svet u kojem živimo pre svega je seksistički i surov, a ja ga nisam takvim videla. U svakom slučaju, uživala sam u provokacijama nadajući se da će tako i Miloš brzo shvatiti da bismo nas dvoje mogli da postanemo mnogo više od kolega. Jedino je Danijel, moj najbolji prijatelj, činio sve da me prizemlji, a ja sam to doživljavala kao njegove „zarđale stavove“, odnosno, izražavanje ljubomore jer sam slutila da mi je veoma sklon.

Uglavnom, jedva sam dočekala studentsku žurku na koju je i on trebalo da dođe, spremila sam kompletnu strategiju osvajanja… Pripremila sam govor kojim ću ga šarmirati, osvojiti… Nikada nisam sumnjala u moć sopstvenig intelekta, pa ni toga puta nije mogao da omane…

Miloš je došao kasnije nego što sam očekivala pa sam, do momenta kada je ušetao u klub, bila prilično pijana. Nervoza i dosada učinile su da preteram u konzumiranju alkohola. Čim sam ga ugledala, ulgancanog i ful opremljenog, prišla sam mu sa najšarmantijim osmehom koji sam mogla da „izvučem“ na lice.

Kratak razgovor i njegovu ljubaznost protumačila sam kao početak flerta. „Sad ću da odem na drugi kraj prostorije i gledaćemo se, podizaćemo tenziju…“, pomislila sam.

Međutim, već narednog trenutka Miloš je razgovarao sa meni nepoznatom prsatom plavušom. Devojke u njegovom društvu smenjivale su se kao na traci, pa u naredna dva sata nisam bila u prilici da mu priđem. Kad je uz njega stala Marija, koleginica iz grupe, nagovorila sam Danijela da je odvoji od Miloša pod izgovorom da treba da se dogovori sa njom o nekoj literaturi.

Tada se dogodilo nešto što nisam očekivala.

„Ceco“, povisio je glas na moje pitanje idemo li nas dvoje sami nekud, „mislim da si nešto pogrešno razumela. Izvini, ali ne sviđaš mi se, više volim malo, kako da ti kažem, atraktivnije devojke“, rekao je i prasnuo u smeh.

Bolje bi bilo da me je ošamario. Ljuta i povređena, kupeći poslednje mrvice samopoštovanja, otišla sam od njega dok mi je u ušima odzvanjao njegov smeh. Niko me nikada nije tako ponizio.

Šoping, frizer, kozmetičar

Iste večeri donela sam odluku: videće on ko je Ceca! Prvo sam osmislila strategiju za preporod svog fizičkog izgleda. Čim je svanulo, otišla sam frizeru. Nije mi bilo dovoljno to što će moji neugledni pramenovi konačno dobiti oblik, htela sam i da ih posvetlim, pa sam posle nekog vremena iz salona izašla kao prava plavuša. Činilo mi se da me već posle te prve promene ljudi duže posmatraju, zadržavaju pogled na meni, a pre bi me pogledom samo okrznuli kao da sam nevidljiva. Prvi korak bio je uspešan, trebalo je nastaviti.

Prvi put u životu počupala sam obrve. Mali korak za čovečanstvo, ali ogroman za mene jer je odraz u ogledalu posle korekcije pokazao drugu ženu otvorenog, dramatičnog pogleda, ali je nešto ipak bilo višak. Naočare! Odmah sam otišla doktoru zahtevajući sočiva. Čovek me nije prepoznao iako sam bila njegov dugogodišnji pacijent, pa sam poskočila od radosti! A tek kad sam jednako dobro videla i bez onih tamnih okvira, ih, nebo mi je bilo granica. Ni uobičajena početna iritacija oka nije me omela.

Danijel je poskočio kada me je video. Bila mi je potrebna pomoć muškarca u izboru garderobe, želela sam da to bude nešto što oni vole da vide na ženi.

Moj preobražaj izazvao je puni učinak sledećeg dana na fakultetu. Jedni me nisu prepoznali, drugi su zinuli kada su me ugledali, ali zajedničko im je bilo to što su bili oduševljeni. Onaj ko je pokrenuo sve to, nije dolazio…

Uživela sam se u novu ulogu

Odjednom, bila sam doterana kao sve ostale devojke, one su sa mnom razgovarale kao sa sebi ravnom, a muški rod gledao me je zainteresovano deleći mi komplimente. Sve sam ih upijala uživajući punim plućima u svojih pet minuta slave, ali vrhunac sam ipak čekala…

Kada se pojavio, ni Miloš me nije prepoznao u prvom trenutku. Prešao je pogledom preko mene od glave do pete i zinuo je od šoka.

Dok mi je osmeh na licu stajao kao uklesan od prvog njegovom komplimenta, Danijelov je nestajao. Primetila sam mu u očima onu istu skepsu. Njegov pogled na mene i moje ponašanje bio je isti iako su me svi ostali gledali drugim očima.

Lako je bilo uživeti se u novu ulogu. Iako sam uvek više polagala na pamet nego na izgled, novi imidž probudio je i u meni sujetu pa mi je odjednom, više nego bilo koja ocena u indeksu ili oda mojoj inteligenciji, prijala pohvala na račun izgleda. Sada mi je više vremena trebalo za spremanje ali nijedna žrtva nije bila velika zarad onog sjaja u očima, kojim bi me doteranu i savršeno našminkanu ljudi gledali.

Miloš mi se sve češće obraćao, šire se osmehivao i pokazivao otvorene simpatije. Sada je bio izazov osvojiti novu Cecu. Iako sam bila svesna toga, nisam mogla da mu odolim kada me je pozvao da izađemo.

Izašli smo te večeri u popularni klub gde je Miloš bio na svom terenu. Svi su mu prilazili, pozdravljali su ga i tapšali po ramenu. Ubrzo smo se našli okruženi njegovim društvom, što je mene pomalo razočaralo jer sam se nadala da ćemo biti sami. Ipak, Miloš mi je bio dovoljno posvećen pa se nisam osećala zapostavljenom. Iskoristila sam situaciju da snimim njegovo društvo, međutim, nije mi se svidelo. Svi su bili isfolirani, uobraženi i nadmeni. Pili su skupa pića podozrivo gledajući na ostale goste.

Kad me je, međutim, Miloš dovezao pred zgradu i svoje usne spustio na moje, ništa drugo nije bilo važno. Naša veza zvanično je počela te večeri.

I umesto da potpuno izgubim glavu za njim, desilo se suprotno. Ispostavilo se da Miloš i ja nemamo ništa zajdeničko: ni interesovanja, ni planove, ni tempo života. Na videlo je isplivala njegova površnost i zaslepljenost materijalnim stvarima. Duhovno je bilo zapostavljeno… Ja sam htela u pozorište, on na koktel-parti, ja u šetnju, on u teretanu… I možda bi bilo moguće održati vezu da smo bili spremni na kompromis. Ovako, oboje smo bili zadovoljni sopstvenim životima, on nije hteo ni da čuje za moje potrebe, a ja sam polako shvatala da sam se zbog njega i tako već dovoljno promenila. Još jedna promena značila bi potpuni gubitak identiteta…

Mesec dana kasnije bila sam izlečena od opsednutosti zvane Miloš. Nije mi više bio lepotan vredan svake žrtve, nego oku prijatna ljuštura ispod koje se nije krilo ništa. Raskinuli smo.

U jednu ruku bila sam mu zahvalna što mi je otvorio oči prisilivši me da povedem više računa o sebi jer, iako pamet i dalje smatram važnijom, shvatila sam da je u lepšem „pakovanju“ i život prijatniji.

Ipak sam bila pomalo tužna zbog raskida i silno sam želela da vidim Danijela pa sam ga pozvala na piće.

Nas dvoje smo i dalje samo dobri drugovi ali, ko zna…