Molim Pepeljugu da vrati čarobni štapić!

Spoljna temperature se za par nedelja revolucionarno podigla za celih 50 stepeni! Iskreno, moj subjektivni osećaj je kao da se planeta okrenula naglavačke. Proleće je konačno stiglo. Jedva sam ga dočekala. Tek treba da počnem da dišem punim plućima, a već me savladao prolećni umor. Na samu pomisao da i moj orman treba da isprati nastalu planetarnu promenu, moje vrtoglavice postaju sve jače. Osećaj omamljenosti me vuče nazad u krevet, iz koga ne želim da izlazim bez najmanje 10.000 evra, kao što bi rekla Naomi Kempbel. Ona da radi, a ja da odem u prolećni shopping, koji će moje spoljašnje biće uskladiti sa novonastalim promenama.

Nemam šta da obučem!

Gotovo nikada mi nije problem da odaberem zadovoljavajuću odevnu kombinaciju za bilo koju priliku i da budem kompletno spremna za izlazak iz kuće za 20-tak minuta. Međutim, danas kad me je moja prijateljica Jelena pozvala da idemo u šetnju i na pićence, donekle sam se sneveselila nakon početnog oduševljenja. Suočila sam se sa jednim od najvećih ženskih strahova, bar kako bi to muškarci definisali – šta da obučem?! Činilo mi se da ništa nije dovoljno dobro, dovoljno novo ni dovoljno jakih boja.

Dovoljno mršava za stare farmerke takođe nisam, a nove (veće) neću kupovati, sve dok ne smršam. A kad ću, ne zna se. I pored toga što se zdravo hranim, uspela sam i pre roka da dam legitimitet astro prognozi za ovo proleće. Ugojila sam se! Očigledno, to što jedem zdravo, ne znači da mogu da jedem i mnogo, a da se ne ugojim.

Jedva se uvlačim u one prošlogodišnje farmerke sa rupama. U one bez rupa, nema šanse. Svega toga ne bi bilo da mi moja astrološkinja nije rekla da ću da se ugojim u maju, junu. I tako, savesna kakva jesam, počela sam da jedem (na vreme), čisto da opravdam njenu prognozu.

Zanimljivo, te loše prognoze nikad ne omanu. A ona o pojavljivanju čoveka mog života nekim čudom se svake godine odlaže za narednu. Kaže, nije sve ni do horoskopa. Nešto moram i sama. Pa, jeste, fakat je da sam sve sama i pojela.

Samo me čarobni štapić može spasiti!

Molim Pepeljugu da vrati onaj čarobni štapić jer njoj više nije potreban, kako sam obaveštena od braće Grim! Ima i cipelice i princa, pa malo li je?!

Iako je civilizacija uznapredovala krupnim koracima, teror zle maćehe, zamenio je teror modnih rodonačelnika, koji izgledaju poganije od zlih sestara i maćehe zajedno, a nama zapovedaju šta da obučemo da bismo bile privlačni, moderni i društveno (lakše) prihvaćeni!

Iako sam čvrstog stava da je spoljašnost samo spoljašnost i da ne bi trebalo da ima veću ulogu od toga, ponekad se to ‘čvrsto’ malo olabavi pod neizdrživom najezdom modnih propovedi kojima smo bombardovani, naročito pred sezonu proleće – leto. Kažu da se tad najviše kupuje. Prepuni izlozi nove šarene robe umesto da nas razvesele obično nas vode u depresiju ako ne možemo sve to sebi da priuštimo. A nikada ne možemo baš sve i eto novog problema. Od jesenje melanholije do prolećne depresije put je lak i izvestan, ako ste modni ovisnik.

Zla maćeha po imenu MODA

Naše nezadovoljstvo je hrana kozmetičke i modne industrije. Frustracije rastu i kod žena i kod muškaraca zbog terora koji nad nama sprovodi industrija lepote. Osećamo se nelagodno u svojoj koži ukoliko nismo ispratili trendove propisane od strane modnih gurua. Po njima, koji btw, više liče na androgena nego stvarna bića, nikada nismo dovoljno mršavi niti dovoljno lepi.

Modna i kozmetička industrija profitiraju na našim strahovima. Na nama je da ih osvestimo, da ne bismo bili zarobljenici sopstvenog uma i postali objekti modnih stereotipa.

Lako je Selin Dion da kaže: ‘Neki ljudi kupuju drogu, a ja cipele’, kad može sebi da priušti i jedno i drugo (ako baš želi, mada ovo prvo nije poželjno), u velikim količinama i još da joj novčanik ostane neokrnjen.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću, CORE Relations