10 top USA utisaka

Iako verujemo da znamo mnogo toga o dobrim i lošim stranama američkog života, izabrala sam deset utisaka koji su me tokom mog desetodnevnog boravka u Bostonu i Vorčesteru zaintrigirali. Nadam se da će i vas…

1. Dobra i loša susedstva

U SAD je jako važno u kakvom susedstvu živite. Postoje ona zaista dobra susedstva kao što je bostonski Beacon Hill, gde su živeli takozvani bostonski bramani iliti „old money“, kako su ih zvali – vlasnici novca koji potiče od poslova sa čelikom i ugljem iz 19. veka ili oni koji su novopečeni tzv. „new money“. S druge strane su uglavnom emigrantske četvrti kao ubedljivo najlošiji delovi grada u kojima belci niže, a pogotovo srednje klase nerado žive. Pa, videla sam to u filmovima, ali je zaista.

Komšije da se ne postidite: bostonski Beacon Hill

2. Gej većina

Bez obzira koliko ste tolerantni prema gej popolaciji, Amerika sigurno jeste, iznenadite se kada dođete u Provincetown, prelepo i piktoreskno mesto na vrhu rta koji ulazi duboko u okean, i shvatite da se nalazite u gradu u kojoj su gej ljudi većina populacije a ne manjina. Reč je o turističkom mestu, prepunom predivnih starinskih drvenih kuća sa ukrasima nalik čipki. Osim što su velike zastave duginih boja širom grada, u subotnje rano prepodne možete sresti parove koji su držeći se za ruke odlaze u obližnje kafee na doručak. Atmosfera u lokalima i malim vrlo neobičnim prodavnicama (u kojima možete naći cipele na štikle koje bi obula jedino Lady Gaga ili neki ženstveni mladić za Paradu ponosa, kao i majice za bebe sa natpisom „I love my two moms/dads“) zaista je opuštena i prijatna, jer ovde gej ljudi žive opušteno i srećno bez bilo kakvog pritiska okoline i sve to pozitivno emituju na okolinu, pa im heteroseksualni parovi uopšte ne smetaju nego su izuzetno pažljivi i brižni prema njima.

I Love my two mums-dads

Sve momci i svi goli – i nama se ovo dopada!

Članak se nastavlja posle reklama

Gay žurka – na jednom od katoličkih, jezuitskih koledža

3. Stereotipi o ishrani

Amerikanci nemaju nikakvo opravdanje za ekstremnu gojaznost i mnogo loše hrane koju jedu. Uostalom, ovaj fenomem se gotovo isključivo vezuje za siromašne etničke manjine kojima je veoma dostupna jeftina hrana, po pravilu u veliki pakovanjima. Međutim, takođe je zaista mnogo prodavnica zdrave, ogranske hrane i prodavnica koje nose pečat etničke manjine njihovih vlasnika, tako da osim finih restorana u kojima je cena hrane ista ili niža nego kod nas, bila sam u kurdskoj, vijetnamskoj, ruskoj i latino prodavnici gde se mogu nabaviti zaista neobične namirnice i začini uz pomoću kojih možete napravti pravu gozbu u sostvenoj kuhinji. McDonalds i KFC restorani su uglavnom locirani na autoputevima i gradskim periferijama, nikako u lepim zgradama na udarnim mestima, kao što je slučaj, na žalost, u evropskim gradovima.

Umesto hamburgera: U svojoj kuhinji možete pripremiti najrazličitije specijalitete, na primer kuvane svilene bube i žabe

4. Priroda – veliki comeback

Na zagušenim ulicama velikih gradova, u parkovima i kraj reka, u mirnim kvartovima u predgrađu ljudi – trče. Američki izum džoging i dalje je rekreacija broj jedan iako sam po prvim sunčanim danima videla mlade ljude koji se bavi raznoraznih sportovima, od, naravno, bejzbola, preko veoma popularne joge svih vrsta, pa do vožnje „ležećeg bicikla“. Naravno, vikendom se praktikuju i ozbiljni odlasci u prirodu, obilasci mnogobrojnih nacionalnih parkova, planinarenje, ili šetnje pored okeana čak i zimi. Bostonci su posebno ponosni na jezero Walden Pond koje je deo nataknute prirode, a leti spas od gradskih vrelina, na kojem je Henri Dejvid Toro u malenoj kolibici negde krajem 19. veka pisao svoj dnevnik „Valden“ opisujući osnovne postulate ekologije i saživota sa prirodom te građanske neposlušnosti kojoj treba da stremi svaki individualac i umetnik.

Osećaju da je ste jedno sa prirodom doprinose i životinje koje se šetaju po svim zelenim površinama, guske, patke, i veoma pitoma veverice

Članak se nastavlja posle reklama

5. Američki stajling

Prosečna Amerikanka koja ne radi na Menhetnu ili u LA, lošije je obučena i manje doterana od naše žene. Jedini razlog da se muškarac okrene za njima, osobito sada, krajem marta, jesu gole noge devojaka koje već na 15 stepeni oblače šortseve i obuvaju japanke nebrinući što to uopšte ne laska njihovoj figuri. Međutim, ko ima dobru volju i zagleda se u žena čiji preci gotovo bez izuzetka potiču iz svih delova sveta videće ponekad neobične i zanimljive crte lica, čudesnu lepotu i vatrenu, bujnu kosu žena irskog porekla kakva je sada u Evropi „in“.

6. Happy Hour

Najlepši deo dana za svakog Amerikanca, Moj domaćin je rekao da je to vreme lebdenja između dva sveta, jednog sveta obaveza u kom su upravo okončali svoje dužnosti i drugog u kojeg tek treba da zarone bio on porodičan, vezan za samački život ili pak drugi posao. Oko 5 popodne barovi se napune i vrve od bučnih i veselih glasova. Pored jeftinijih pića, hrana je takođe po nižim cenama, ljudi se relaksiraju i ispune barove i pabove pozitivnom energijom i opuštenošću.

7. Kafa?

Ujutro mi je kafa potrebna, pre svega, pre bilo čega… Kafa bilo koja vrste samo da je jaka, da razbuđuje i ona koja se pije bar pola sata dok se spremaš za posao ili u najgorem slučaju na poslu. Amerikanci bezbrižno piju svoju čuvenu, slabu i bezukusnu kafu u ogromnim šoljama, i tvrde da ona stvarno ima aromu iako ne i jačinu, ali i da ta aroma „važi“ samo u slučaju kada je kafa sveže skuvana. Espreso se može naći jedino u boljim restoranima i Starbucks lancu kafeterija.

Na kraju, shvatite da Starbucks uspeva da pogodi vaš ukus

8. United Colors

Činjenica da je Amerika spoj najvećeg broja kultura, rasa i etničkih manjina na jednom mestu svima nam je poznata. Ali, tu su i novi kvaliteti koji nastaju njihovim mešanjem, pa sa svakom generacijom nastaju nove i neobične kombinacije svih tih različitosti. Međutim, jedno je znati tu činjenicu, a nešto sasvim drugo upozavati te ljudi, slušati o njihovim životima, vezama sa matičnim zemljama i načinima na koje se adaptiraju na sredinu u kojoj žive ali i čuvaju svoje specifičnosti. Fantastična je mogućnost i privilegija biti okružen takvim bogatstvom etničkog nasleđa u najširem smislu reči, raditi sa njima, stanovati, družiti se, a naravno i stupati u brak. Nalik na nekakvu neobičnu „in vivo“ laboratoriju u kojoj imate priliku da izađete izvan svojih predrasuda. Možete da naučite da svi Danci nisu hladni i zatvoreni, da svi koji nose rusko poreklo nisu setni, a da su neki crni ljudi zapravo dominantno starosedeoci Indijanci.

Neočekivano uzbudljive kombinacije ukusa iz kuhinje lujzijanskog restorana sa crnačkom muzikom u pozadini koja mestu daje posebnu draž (i u kom se ne toči alkohol ali ga slobodno možete poneti tamo)

Članak se nastavlja posle reklama

9. Učite deco, dan i noć…

Država Masačusets ima najveći broj obrazovnih insitucija po glavi stanovnika, i zaista na svakom koraku videćete poneki koledž, univerzitet, biblioteku, grupu studenata na pauzi. Najprestižniji je Harvard, pogon znanja za proizvodnju kadrova svih specijalnosti koji postaju moćni stubovi američkog društva, a potom Berkli, muzički univerzitet. Tu su i različite crkvene, katoličke i protestantske obrazovne ustanove, počev od osnovnih škola do visokoškolskih ustanova. Osobito mi je bio zanimljiv Clark University na koji je pravo iz Beča stigao Frojd kao još nepriznati lekar da bi tu stekao svoju slavu i ugled.

Zanimljivo je što studenti koledža i univerziteta najčešće sami finansiraju svoje školovanje tako što uzimaju kredite i prilično zaduženi ulaze u svoj prvi posao nakon studija te im je potreban niz godina da otplate školovanje.

Vladimir Pištalo, poznati srpski pisac predaje američku i svetsku književnost na Becker koledžu

Frojdova skulptura ispred Clark University u Worcesteru

Članak se nastavlja posle reklama

10. Kuće iz bajki

Kuće, bilo da su u bogatim kvartovima velikih gradova, nezavisno od perioda u kom su nastale, kao i kuće iz predgrađa i malih naselja imaju trend da se uklapaju u stil kvarta u kom se nalaze, odnosno određenog arhitektonskog trenda. Nisam videla da niz predivnih drvenih kuća od kojih neke jesu sasvim bledo sive kao duhovi, a druge osvežene jarkim bojama, tornjićima, tremovima, duborezima, prelepim baštama, prekida delo nekog „genijalca“ koji je poželeo da njegova kuća bude „drugačija“. Deluje kao da postoji nekakav plan. Da se očuva ono što je staro. Ali i da ogromni moderni oblakoderi imaju svoje mesto čime ne narušavaju starinski stil kolonijalnih kuća kakve gledamo u starim američkim filmovima.

Marthas Vinyard: ostrvo-letovalište bogatih koje ni danas nije izgubilo 19. vekovni šarm i mada je omiljeno mesto Bostonaca i stranih turista nije postalo turističko na moderan način

Lidija Ćulibrk, glavna i odgovorna urednica