Neka se javi kome je dovoljan samo jedan…

Foto: Srđan Bosnić

…u datom trenutku! Jer, prema mom iskustvu, već u sledećem potreban je još jedan… i još jedan..i još jedan. I tako svaki dan. Nekada i više različitih u toku dana!

Baš bih volela da vidim kome je to na ovom svetu dovoljan samo jedan par cipela, i to po sezoni! Možda žiteljima tropskog pojasa. Japanke, po sezoni, pa teraj dok se ne raspadnu! Jer već onima u subtropskom pojasu potreban je bar još jedan. I tamo zna da zaladi, a i kišno je, pa te jedne mogu vrlo brzo da se raspadnu.

Da, ta sam!

Priznajem. Identifikovana kao shoe addict. Nobody’s perfect, što bi rekli u filmu Neki to vole vruće. Svega ostalog mogu da se odreknem vrlo lako ali da se odlučim samo za jedan par cipela, po sezoni, ekvivalentno bi bilo odabiru jedne praline u belgijskoj prodavnici čokolade nekom izrazitom ljubitelju iste. Nemoguća misija na kojoj bi nastradao i Tom Kruz.

Recimo, kada su u pitanju tašne, sasvim je drugi slučaj. U proseku, kupujem ih jednom u dve godine. Tu je potrebno da se među nama rodi prava, istinska ljubav, a to se kod mene uvek dešava na prvi pogled. Jednostavno, potrebno je da se desi taj čarobni trenutak, da se susretnemo, prepoznamo i kada se među nama rodi ljubav – moja je! I ja njena. Ona je ta sa kojom idem svuda – na pijacu, posao, spa, fitnes, doručak, ručak, večeru i vucaram je svuda. Apsolutno svuda, sve svoje sa sobom nosim. Kompletan moj život staje u jednu tašnu. Kao da u njoj stanuje. Ne zahteva posebnu stolicu pored mene. Dobro joj je i na podu, samo da je tu.

Tako je govorila Madlen

Kada me ljudi opomenu da ne valja držati tašnu na podu, u fazonu, ’neće biti para’, samo ih podsetim da i Madlen Cepter drži svoju tašnu na podu, pa joj ništa ne fali. Ni tašni, a bogami, ni njoj. Dapače. Rekla bih da je formula obrnuto srazmerna, bar kad je Madlen u pitanju, a ja ću nastojati da je proverim.

Ona nema konkurenciju u mom životu. Jedina i prava. Sve dok ne usledi novi čarobni trenutak. Kad stara posustane, pojavi se nova, kao sa njenim dopuštenjem. I ova stara odlazi na policu ’nikad ne zaboravljenih tašni’, u svom originalnom omotaču od finog materijala, sa mašnom na vezivanje, da slučajno ne bi neki tračak prašine uspeo da dopre do nje. Čuvam je, a sa njom i dve godine svojih uspomena.

Sa matematikom na ti

Ali, zato cipele zahtevaju brojnost. One moraju da žive u jatu. Mora biti da je zato što su u paru rođene, pa zahtevaju recipročno umnožavanje i beskonačnu progresiju. Uostalom, matematika potvrđuje da što ih je više, sve duže traju. Tako dođemo do slučaja da su u posedu registrovane cipele (prim.aut. preporučujem da se otvori registar inače postoji opasna bojazan da bi mogao da se izgubi trag o posedovanju) od pre desetak godina, koje su ganc nove, samo par puta nošene. Novije od nekih što mi, kao potpuno nove, daju u radnji da probam. A to nikako ne bi moglo da se desi da su bile samo jedne.

Boje, to sam ja!

E, sad, kako tek ove sezone odabrati samo jedan par?! K vragu i ovaj pun kolorit i sve te prelepe boje koje su moderne ove sezone. Što je najgore, sve ih volim. Apsurd je da bi ove sezone moj novčanik bio sigurniji u radnji Đorđa Armanija nego u banci, sa kojom je direktnim linkom povezana moja najbolja drugarica – kreditna kartica. Stari lisac odlučio je da kontrira celom modnom svetu ovog proleća-leta, pa kod njega caruje crno-beli svet, a ta kombinacija je davno izašla iz mog ormana.

Neka ustane Đuzepe Zanoti!

Moj favorit ove sezone je Đuzepe Zanoti, kada su cipele u pitanju. Nekako, baš me pogodio! U poređenju sa drugim majstorima visokih potpetica, njegove dođu još i kao najjeftinije! Ali samo u poređenju.

Dakle, žute, tirkiz ili roze, pitanje je sad! Kad malo bolje razmislim, možda bi najbolji izbor bile ove u trikoloru.

Da napraviti pravi izbor, kada su cipele u pitanju, nije šala davno je potvrdila Merilin Monro rekavši da žena može da pokori ceo svet u pravim cipelama. Valjda ona zna.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations