Vreme je za trčanje!

Foto: Srđan Bosnić

Blistavo sunčan nedeljni dan izmamio je gotovo sve Beograđane u prirodu. Načina kako kvalitetno provesti slobodno vreme ima na pretek, a moj favorit ovih dana je trčanje. Još uvek u fazi aktivnog oporavka od zime, trčanje mi dođe kao najbolji način uspostavljanja balansa u organizmu i akumulacije kiseonika.

Vreme za trčanje je moje vreme

Obožavam da trčim. To mi je omiljeni vid rekreacije još odavno. Pruža mi mogućnost da budem sama sa sobom, a istovremeno u bliskom kontaktu sa prirodom. Energija prirode je zaista neprikosnovena i daje mi najjaču pokretačku snagu. Volim da osećam kako se, jedan po jedan, pale svi pogonski motori u mom telu.

Iz tog razloga posebno volim maraton, kao sportsku disciplinu i cenim ljude koji su posvećeni dostizanju tog cilja. Slobodno mogu da kažem da je otrčati maraton jedan od mojih životnih ciljeva. Još uvek daleko od ostvarena tog cilja, ali uz malo upornosti i sreće u saniranju povrede kolena, koja me muči poslednjih godina, nikako nedostižan.

Za učešće na najpoznatijem Njujorškom maratonu postoji lista čekanja, na kojoj neki čekaju godinama da bi ispunili sve potrebne uslove. Predstavlja stvar prestiža i vrhunskog dostignuća u životu.

Zanimljivo je da su izračunali da je Novak Đoković tokom protekle teniske sezone pretrčao ukupno 62 maratona, što nije postigao ni Haile Gebresalasije, svetski rekorder u maratonu.

Iskreno, pomalo sam ljuta na naše sugrađane

Dva su razloga. Prvi je što grad koji ima tako veliku sportsku manifestaciju bi trebalo da je u potpunosti posvećen tome, a ne vidim da ovaj naš jeste. Za očekivati bi bilo da svi trčimo i spremamo se za učešće na maratonu.

Trčanje može biti najlakši, najjeftiniji i najbolji način za team building zaposlenih u firmama.

Bilo bi lepo videti organizovane timova svih škola u Srbiji da se spremaju i učestvuju na maratonu. Umesto toga, naš prosvetni sistem gaji već ne znam koju po redu generaciju atrofiranih mladih ljudi, bez definisane mišićne mase. Džabe što su devojčice porasle i dostigle visinu top modela, kad samo što se ne presamite od gladi u nedostatku mišićne mase, koja bi mogla to da podupre.

Drugi je razlog što naši sugrađani čine sve što je u njihovoj moći da spreče i ono malo trkača da uspeju u svojoj plemenitoj nameri. Imalo se svašta videti ovih dana na trim stazi u Košutnjaku. Sve u fazonu onog vica kad Mujo baci svog sina u bazen da uči da pliva. Pa, ako ispliva, ispliva, a ako ne, nije mu bilo suđeno.

E, baš tako je bilo i ovde. Ako trkači uspeju da savladaju sve prepreke i sačuvaju živu glavu, bez povreda, možda se i spreme za maraton, a ako ne, šta ćemo, očigledno im nije suđeno!

A, baš je zgodna ta trim staza…

…ravna, mekana taman koliko treba da prija stopalu, oivičena drvenim daskama, po kojima je baš zgodno pustiti decu da uče da održavaju ravnotežu. Ili da voze bicikl?! Ima li boljeg mesta za šetnju podlakćenih bakica i dekica i ljubavnih parova, koji zastajkuju s vremena na vreme da razmene nežnosti?! Taman toliko naglo da se nenadano slupaš o njih, u punom zaletu i razbiješ tu idilu. Simpatično je videti i majke koje tu guraju svoje bebe u kolicima. Kao da se spremaju za trku u vožnji bebi kolica. Može vam se lako desiti da upadnete u splet helijumskih balona, koji se prodaju baš tik uz stazu, gotovo gubeći dah u trenutku. Što i ne bi iskoristili priliku za biznis, kad je promet dobar. Poseban izazov za trkače predstavlja da osete kada će neki trogodišnjak da uleti na stazu i da im se uplete u njihove nezaustavljivo brze noge. Niko od brižnih roditelja, koji daju sebi za pravo da se oštro ljute kad s razlogom protestujete, ne razmišlja o posledicama kad bi trkač u punoj snazi i brzini naleteo na njihovo dete i da bi to izgledalo kao kad bi kamion od šest tona naleteo na njega. A nisu zanemarljive ni povrede koje možemo da zadobijemo kad bi nam neka od lopti, koje lete na sve strane, uletela u noge.

I zato vas molim dragi sugrađani, pređite na drugu stranu ulice. Šetališta su za šetanje, a trim staze za trčanje. Bar sređenih i lepih šetališta u našem gradu ima na pretek! A trkače pustite da ostvare svoj san i žive život punim plućima.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations