Baba Sero, vrati se, sve ti je oprošteno!

Foto: Aleksandar Ostojić, www.linea.bz

Da bi čovek imao lepe manire treba da istinski poštuje, uvažava i voli druge ljude. Sem toga, valjalo bi da ima razvijenu svest o tome da nije sam na ovoj planeti. Da postoje i neki drugi ljudi sa kojima se susrećemo, sarađujemo, mimoilazimo, razmenjujemo ideje, novce, robu, usluge ali u principu živimo zajednički život na ovoj planeti. Jedni smo drugima potrebni da bi nam život bio potpun. Nismo sami niti je ovaj svet sazdan samo za nas. Maniri su deo našeg kućnog vaspitanja i onoga što usput pokupimo kroz život.

Da li dobri maniri zahtevaju žrtvu?

Pa, nekome koga je mama naučila da je sasvim u redu da mljacka, galami na javnom mestu, čačka nos na semaforu i gaji dugi nokat na malom prstu da bi u svakom trenutku uz sebe imao oštro pomagalo, sigurno jeste. Ali tako ne bi trebalo da bude. Bar po mom shvatanju života na planeti Zemlji koja je i ovako prenaseljena  i zahteva veliku samodisciplinu i požrtvovanje da bi svima bilo potaman. Znate ono – moje malo nekome znači puno.

Kakav toalet, takav restoran

Ako su oči ogledalo duše, onda je toalet ogledalo našeg doma. Ako u restoranu treba da se osećamo prijatno, kao kod kuće, onda bi tu trebalo da važe ista pravila. A meni znači da je restoranski toalet čist, uredan i fin da bih se osećala prijatno u njemu. Ako nam je svima bitno da je tako, kako onda dođe do toga da restoranski toalet izgleda kao da je pukla kanalizaciona cev i to u sred termina za večeru. Nije čak ni fajront blizu pa da kažemo da se nakupilo jer osoblje nije bilo dovoljno ažurno. Mora biti da je neko od nas pustio svom nevaspitanju i bahatosti na volju. Ako je neko navikao da neko drugi čisti za njim, odnosi mu nošu sa fekalijama nakon vršenja nužde onda bi bilo rešenje da tu osobu vodi svugde sa sobom. Sve iz razloga da za sobom ostavi red dostojan čoveka. To je uvek bilo, od davnina. Nije to samo tekovina savremenog društva. Mislili smo da su Baba Sere napustile Srbiju i izašle iz mode ali očigledno je u nama duboko ukorenjena potreba za njihovim postojanjem. Možda je catch u onom da dok ne platiš nema vajde!

Dobri maniri su ogledalo naše ličnosti

I sve se to dešava leta gospodnjeg u jednom od najfensi restorana u gradu. Tamo gde je sve svedeno, divno i fino, da se osećamo kao u našem domu. Minimalizam zrači iz svakog ugla, pa čak i iz tanjira. To su oni moderni restorani gde za prstohvat rukole platiš 1.000 dinara, a sa gazdom se svaki put grliš i ljubiš kao da se rod rođeni. Već dobro poznata i u Beogradu prihvaćena restoranska familijarnost. Primili smo se na tu foru jer očigledno nam je potrebno da se na svakom koraku osećamo prihvaćenima, kao da smo među svojima kod kuće.

Pa ako je tako što se onda i ne ponašamo u skladu s tim?!

Nekima to znači jer im daje osećaj da su bitni. Eto, Bože moj, znaju gazdu restorana, on ih prepozna s vrata i duboko im se klanja i smeška svaki put kad ga vide. Pa što i ne bi kad mu svaki put u džep ostave 90% zarade od uloženog novca?!

Elita pala na ispitu

U restoranu beše sve sama elita. Naizgled, fin, učen, visoko platežni svet, sve go intelektualac do intelektualca. Manje više poznate face, što iz posla, sa malih ekrana ili gradskog blejaža. A kad malo bolje pogledaš, sve te uštirkane košulje, visoko podignute vinske čaše, tompusi i ulickane frizure predstavljaju oličenje licemerstva i društvene hipokrizije. Dva puta sam otišla do toaleta u toku večere i oba puta zatekla krš, lom i fekalije koje nisu otišle svojim putem. A trebalo je, samo da je neko stisnuo fleš! Zar je zaista teško biti fin?! Doduše, sve se ovo dešava u ženskom toaletu. U muški nisam zavirivala čak ni istraživanja radi. Mada, ne verujem da bi tamo situacija bilo mnogo drugačija. Bar polazeći od toga da s kim si, takav si.

I kako će se današnja deca naučiti lepim manirima ako nemaju od koga da nauče? Lepi maniri su uslov za opstanak na planeti. Nešto što bi trebalo da se podrazumeva.

Ponašaj se onako kako želiš da se drugi ophodi prema tebi!

Očigledno za baba Seru još uvek ima mesta u Srbiji! Mada, sa druge strane, da li bilo ko treba da čisti naša g*ovna za nama? Pa, makar za to bio i plaćen?!

I pas lutalica kad izvrši nuždu okrene se za sobom i zatrpa nogom ono što je ostalo iza njega. Tome ga niko nije učio. Jednostavno, urođeno ponašanje. Kako mnogi od nas imaju pse za kućne ljubimce, sve što treba da urade je da se ugledaju na njih. Uvek ima šta da se nauči samo ako je čovek dovoljno pametan i otvoren za nova saznanja.