Čime se igra vaše dete

Mališani širom sveta se kroz igru uče modelima ponašanja i ulogama koje ih čekaju kada „zakorače u svet odraslih“. Zbog toga je veoma bitno kakvim igračkama se zanimaju.

Nekada su roditelji i mališani igračke pravili od krpica, vunice, grančica… jer su „kupovne“ igračke bile privilegija imućnih. Najstarija igračka sačuvana u zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu je porcelanska lutka s kraja devetnaestog veka.

Lutka kraljice Natalije
– Lutku je kraljica Natalija Obrenović, koja se šetala Kalemegdanom, poklonila jednoj devojčici, koja je kasnije igračku darovala Muzeju – kaže za Tanjug savetnik u Etnografskom muzeju Vesna Dušković i dodaje da su lutke nekada pravljene od porcelana i drveta, da su bile veoma skupe i služile uglavnom kao ukras.

– Među dečacima i devojčicama tada su podjednako bile popularne lopte – krpenjače, pravljene od starih tkanina, čarapa, vune,… za kojima su mališani rado trčali po livadama – kaže psiholog Vesna Janjević-Popović.

Da igračke izrađene rukom ne gube na vrednosti, govori i činjenica da njihova ručna izrada ni danas nije prestala i da se i dalje mogu kupiti u pojedinim prodavnicama, iako je tržište prepravljeno onima koje se proizvode industrijski.

Međutim, uslovi života su danas drugačiji, pa igračke više nisu statusni simboli i ne predstavljaju „deo enterijera“ kao nekada.

– Deca su se ranije više igrala napolju i bila su društvenija, a to je rezultiralo i boljim odnosima kada odrastu i postanu punopravni članovi zajednice – kaže Dušković i dodaje da su kompjuteri i televizori negativno uticali na mališane, koji su sada više okrenuti sami sebi.

Da igračka ima značajno mesto u odrastanju dece, smatra i psiholog OŠ „20. oktobar“ Vesna Janjević-Popović. Prema njenim rečima, igračka je ponekad pratilac usamljenosti deteta, a nekada sjajan podstrekač istraživanja.

– Roditelji mališanima nisu slučajno poklanjali olovne vojnike, porcelanske lutke – gospođice, kao i poučne karte za igranje. Sve su to jasne poruke o poželjnim modelima izgleda i ponašanja.

Maštovite igre
Igra, crtež ili priča, objašnjava psiholog, uključuju razvoj zamišljene situacije, koja nije moguća bez maštovitosti deteta.

– Mogućnost da se stavimo u zamišljenu situaciju otvara nova polja stvarnosti, sa višim intelektualnim aktivnostima detata i odraslog, a za to su neophodne igračke i zajednička igra.

Poslednja istraživanja su pokazala da su danas dečije zamisli u igri skromnije nego kod mališana koji su odrastali sredinom prethodnog veka, kao i da današnja deca ne umeju da se stave u položaj drugog.

– Ti rezultati su izazvali zabrinutost psihologa, jer generacije koje, takoreći, ne umeju da se igraju nisu spremne ni za učenje – kaže psiholog Janjević-Popović.

Dakle, pažljivo birajte igračke za svoju i decu, pravite ih i sami, igajte se zajedno…

(MONDO)