Koliko košta beba?

Na kafi sam, pauza je. Pored mene sede dve devojke. Tu su negde, rane tridesete, u nekom opasnom biznis fazonu. Jedna ima kratku plavu kosu i tri mobilna ispred sebe, sa kojih, naravno, ne skida pogled. Druga nosi visoki rep i veštačke trepuške, skockana za medalju. Očekuješ da pričaju o poslu, o sastanku na kom su se smorile, izveštajima koji kasne. Neee…

– Trudna sam – kaže ona plava.

– Stvarno?!

– Daaaa… treći mesec.

I tu kreće priča. Pa, je l’ znaju tvoji? A Bane? Mislim, baš je bedak, samo što smo kupili stan, sad opet moramo da jurimo neki veći. Beba mora da ima svoju sobu… I kud baš sad kad treba da napreduješ?

– Pazi, nemoj pogrešno da me skapiraš, sve je to super ali, mislim – beba košta – reče ona napirlitana, kao da je u pitanju šestokaratni plavi dijamant, a ne jedna malecka beba.

Beba košta? Stvarno, koliko košta jedna beba, pomislim. Ne mora tačna kalkulacija, ali onako – otprilike, za početak. Hiljadu evra, dve hiljade, tri…? Moja Beba ima pet godina a ja nikako da svedem račune. Dobro, možda je još rano, ali baš i nemam utisak da je beba neka super skupa stvar.

Zapravo, beba ne košta ništa. Barem nas nije. (Sećam se da sam kupila samo flašu vina, a bebu smo posle dobili gratis.)

Kasnije, krevetac je kupila jedna baka, kolica deka, garderobicu smo dobijali na poklon… Kako onda jedna tako mala beba može da bude toliko skupa? Bebe su jednostavna bića. Nahraniš ih, presvučeš, uspavaš. Pa za jedno tri sata ponovo – nahraniš, presvučeš, uspa… Uostalom, ne sećam se da sam čula ijednu bebu od tri meseca kako insistira na mleku u flašici sa silikonskim piskom, od antistatične plastike, prethodno podgrejanom u grejaču sa petofaznim termostat regulatorom. Cucla je cucla i beba ne pravi razliku između one anatomske sa varijabilnim otvorom (može li neko da mi objasni šta to tačno znači?) i druge, najobičnije gumene. Ali tu mame stupaju na scenu. Jer mame znaju šta je najbolje za dete. I mame kupuju digitalne termometre za merenje temperature vode (u naše vreme, to se radilo tako što umočimo lakat u vodu) ili merenje temperature vazduha (ne sećam se da smo merile vazduh). Mame se lože na marame za dojenje, ćilibarske ogrlice koje ublažavaju grčeve i električne četkice za zube sonične tehnologije dinamično fluidnog delovanja.

U moje vreme (o, da, osećam se kao potpuni Metuzalem, kad god pomenem to „moje vreme“) nije bilo tako. Deci smo protiv grčića kuvale čaj od kamilice s dva tri zrna kima, a kad prvi zubići krenu da žuljaju, korica hleba je završavala posao. Naše bebe nisu dobijale svoju sobu i guvernantu pre nego se rode, niti su išle u vrtiće u kojima su vaspitačice govorile tri strana jezika – istovremeno. I uprkos svemu, ništa im ne fali.

Plavoj zvoni jedan od ona tri mobilna. Javlja se mazno. Naslućujem ko zove, ali pauza curi, moram da krenem.

– Jesu to ona s polukružnim krovom?- čujem kako pita. – A je l’ imaju sigurnosni pojas? Kopču za fiksiranje? I štitnike? Amortizere na točkovima, bez toga nemoj nikako. Ok, onda, pošalji mi fotku na mejl…

– Kupujete kola? – pita je drugarica.

– Ma, neeee… Kolica.