Nije važno šta jedete, već i kad jedete

Kada je o ishrani reč, kada jedete može da bude podjednako važno kao i šta jedete. Novo istraživanje pokazalo je da posledice loše ishrane po zdravlje delimično mogu da budu rezultat nesklada između našeg unutrašnjeg sata i vremena kada jedemo.

Ukoliko ograničimo vreme unošenja hrane na osam sati, manje ćemo biti skloni gojaznosti i drugih poremećaja metabolizma, u odnosu na one koji jedu istu količinu hrane, ali tokom celog dana.

Naučnici objašnjavaju ovaj fenomen time što svaki organ ima svoj sat, odnosno da postoji vreme kada naša jetra, creva, mišići i drugi organi rade, i vreme kada oni spavaju. Ovi metabolični ciklusi su ključni za procese od razgradnje holesterola do stvaranja glukoze i trebalo bi da budu na vrhuncu kada jedemo i da miruju kada ne jedemo.

Ako jedemo tokom noći, to može da poremeti ove normalne metaboličke cikluse. Princip je isti kao kod spavanja i budnog stanja: ako ne spavamo dobro tokom noći, nismo u potpunosti budni tokom dana i posledica toga je da radimo manje efikasno.

Ova otkrića navode na zaključak da ograničeno vreme unosa hrane može da predstavlja promenu načina života koja će pomoći ljudima da se ne goje. U najmanju ruku, ovi dokazi ukazuju na to da je ovo faktor epidemije gojaznosti koji trebalo ozbiljnije uzeti u razmatranje.