Saveti dermatologa: Kućna apoteka na letovanju

Sezona godišnjih odmora je na pragu. Odlazak na more, planinu ili u prirodu pored svojih lepih ima i neprijatne strane. Najčešće neprijatnosti su vezane za kožu. Neke od njih su i opekotine od sunca, ubodi insekata, kontakti sa meduzama, kožne alergije raznih vrsta. Šta učiniti kada se pojave? Šta je prva pomoć i kasnija terapija u ovim slučajevima?

Boravak na suncu

Pre svega, trebalo bi da se pridržavamo opštih preporuka o štetnosti UV zračenja i ograničimo boravak na suncu na period do 10 časova ujutru ili posle 17 časova popodne, uz obaveznu upotrebu krema sa visokim zaštitnim faktorom. Ako ipak dođe do pojave opekotina, odmah se skloniti u hladovinu i staviti hladne obloge. Savet dermatologa je da se koriste kortikosteroidne, nefluorisane kreme ili masti umerene jačine, jednom do dva puta dnevno, jer se tako smanjuje upalna reakcija kože, pečenje i bol. Terapija se sprovodi lokalno tokom prvih 48 časova.

Ubodi insekata

Tokom leta su česti ubodi insekata, kao što su komarci, ose i dr. Simptomi mogu biti crvenilo, svrab i bolni otoci, a kasnije su moguće i infekcije kože. Posle uklanjanja žaoka, na mesto uboda treba staviti hladne obloge i topikalne kortikosteroidne kreme koje će ublažiti crvenilo i svrab. Terapiju treba primeniti lokalno, na mestu uboda na koži, u trajanju od nekoliko dana.

Alergije

Česta je pojava alergija na koži koje nastaju pri kontaktu sa različitim biljkama. Najteže reakcije nastaju prilikom kontakta sa biljkama po jakom suncu, kada mogu nastati i veliki plikovi. Kožnim alergijama su sklone i osobe koje pojedu celer, limetu ili namažu kantarion, pa se potom izlože suncu. Takođe, česta je i „alergija na sunce” u vidu crvenih pečata na koži, po telu i rukama. Sve opisane promene se takođe uspešno leče kortikosterodinim kremama.

Istina i zablude u vezi sa kremama

Na žalost, postoje zablude vezane za upotrebu kortikosteroidnih krema. Jedna od njih je da će hormon ući u krv i izazvati hormonski poremećaj, ili da će se pojaviti tamnije, brojnije dlačice. U praksi se to ne dešava. „Ako se terapija sprovodi do pet dana na maloj površini kože i ako nema rana na koži, ovakve mogućnosti ne postoje. Takođe, bezbedna je upotreba i kod dece i kod odraslih, sa ili bez dodatka antihistaminika u opštoj terapiji (lekovi protiv svraba i alergija)”, kaže doc. dr Danijela Dobrosavljević, sa Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije.

Novije generacije kortikosteroidnih krema ne izazivaju reakcije na koži ni tokom boravka na suncu, odnosno nisu fotosenzitivne, pa se preporučuju i za takozvane „alergije na sunce”. Pored toga što ove kreme umiruju lokalnu upalu na koži, ne nastaju pigmentacije koje mogu potrajati duže vreme i nema osećaja svraba i češanja koji dovode do toga da promene izgledaju gore nego na početku, uz osećaj nervoze.

Treba znati da se ove kreme ne primenjuju ako postoje jasni znaci infekcije, kada je neophodno primeniti antibiotike. Naravno, ako mislite da se stanje pogoršava, treba potražiti savet lekara.

Prema rečima doc. dr Dobrosavljević,farmaceuti, pedijatri i lekari opšte prakse kod nas često savetuju upotrebu krema sa antihistaminicima, ali to nije i savet dermatologa. Naime, radi se o lekovima koji su dragoceni, ali često i sami mogu da uzrokuju alergijske reakcije kada se primene na koži, pa se već nastale promene na koži dodatno pogoršavaju. Bezbedni su ako se primene u vidu tableta ili sirupa. Najvažnije je to što, nakon pojave alergija, antihistaminici više ne mogu da se koriste u slučajevima kada to može biti od vitalne važnosti, kod akutnih alergijskih reakcija.

Da biste spremni krenuli u prirodu ili na godišnji odmor, poslušajte savet dermatologa.Na kraju, ne zaboravite da pripremite spisak lekova koje nosite na put. Zlu ne trebalo.