Dok trčim, živa sam… Ustvari – mlada!
K
ada su me početkom proleća dragi ljudi iz Olimpijskog komiteta podsetili na tradicionalnu štafetnu trku na Košutnjaku, to sam iskoristila kao motiv da i ovog proleća počenem opet da trčim. U stvari, počnem ja svakog proleća, sa promenljivim uspehom, ali ubrzo bude prevruće pa prestanem, onda počnem da plivam ili postane prehladno pa vežbam nešto u sali. Naravno, uvek sam u jogi.
Ali, ah, trčanje… Kada trčim, pa kad steknem i kondiciju i počnem da uživam na stazi (na Dunavskom keju) a oko mene miriši na zeleno i na reku, osećam se kao da vreme ide nepovratno unazad… Trčeći gledam ljude koji šetaju, voze biciklove i sede na klupama i preplavi me moćni anti-aging osećaj: “Ja trčim!“
Trčanje je osnova svih sportova, bežanje od neprijatelja u osvit civilizacije, pa trčanje za autobusom da ne zakasniš na predavanje, trčanje za sitnom decom koja stalno trče, trčanje „između dve vatre“ dok smo mi bili deca…
Trčaću i večeras!