Izborite se sa prošlošću: Šta su „leptirići“ u stomaku

Saznanja u naučnom istraživanju pokazuju da su osećanja prilikom delovanja veoma važna, jer ona ocenjuju naša ranija iskustva.

Sigurno ste i vi bili u situaciji da u trenutku kada treba da donesete važnu odluku instinktivno prihvatite ili odbijete ponudu. Neki unutrašnji glas vam govori da mladić koga ste nedavno upoznali nije za vas, da ste totalno različitog temperamenta. Bečki psiholog Julija Umek kaže da je kod odlučivanja o važnim pitanjima često veoma bitan unutrašnji osećaj, ali da ipak ne bi trebalo da se baš uvek oslanjate na njega. Umekova ističe da osećaji leže u stomaku, tamo gde su smešteni čuveni „leptirići“.

Posle naučnih ispitivanja stručnjaci su potvrdili tezu da su osećaji iz stomaka usko povezani sa mozgom, i da se 90 odsto aktivnosti odvija u pravcu od stomaka ka sivim vijugama. Unutrašnji osećaji proističu iz iskustva još iz perioda ranog detinjstva. Baš zato, čovek mora da usavršava svoja zapažanja kako ga osećaji ne bi prevarili.

Unutrašnji glas može da da uputstva, koja su u detinjstvu bila važna, ali iznova treba da se procene. Rano doživljeni stresovi su urezani u mozak i u stomak. Na primer, iskustvo dugo pretrpljenog straha u detinjstvu ostavlja duboke tragove ne samo u glavi već i u trbuhu. Ipak strah, koji smo kao dete imali, ne moramo imati kao odrasla osoba. Umekova savetuje kako da „istrenirate“ instikte i kako lakše da odlučujete i procenjujete određene situacije. Jako je važno kako vam je držanje tela. Ostanite nepomični u stavu u kojem se trenutno nalazite. Sada opišite vaše držanje tela. Da li ste možda zgrčeni ili napeti? Imate potrebu da ustanete i hodate? Kada još zauzmete takvo držanje?

Zatim promenite držanje. Opustite se ili hodajte nekoliko koraka gore dole. Možete i da plešete. Važno je da ste svesni onoga što radite. Promenjeno držanje tela omogućava da se oslobodite neprijatnih unutrašnjih osećaja koji vas koče. Proverite da li vas ta situacija u kojoj treba da donesete neku odluku podseća na detinjstvo. Napišite sve čega se u tom trenutku sećate bez ikakve analize ili vrednovanja. „Poslušajte“ unutar sebe koje slike nastaju u vašoj glavi, kada napisana sećanja pročitate. Vaš mozak i stomak ne govore rečima, već slikama i metaforama. Protumačite te slike! Na šta vas one podsećaju, ko ili šta je na tim slikama? Šta vas plaši? Ocenite ta osećanja ponovo. Skupite hrabrost da kritički posmatrate osećanja. Mi smo od malena naučili da promišljeno delujemo i racionalno razmišljamo. Saznanja u naučnom istraživanju pokazuju da su osećanja prilikom delovanja veoma važna, jer ona ocenjuju naša ranija iskustva.