Protiv depresije: Povratak ELEKTROŠOK terapije
Većina ljudi terapiju elektrošokovima doživljava kao zlostavljanje pacijenata, a ne lečenje. Ipak, veliki broj psihijatara smatra da je to i danas najefikasnija metoda u lečenju nekih mentalnih oboljenja.
Osim jezivih prikaza ovog tretmana, najčešće iz filmova (ko se ne seća grimasa Džeka Nikolsona u filmu „Let iznad kukavičjeg gnezda“!) i dokumentarnih emisija, mnogi će se zapitati: „Zar se to još uvek primenjuje?“ Odgovor je: „Da!“ Od osamdesetih godina prošloga veka, ovaj oblik terapije mentalnih oboljenja primenjuje se sve češće. Statistike u SAD pokazuju da se broj pacijenata na elektrokonvulzivnoj terapiji, kako se formalno naziva, povećao na 100.000 godišnje.
Tokom ECT tretmana pacijent se nalazi pod dejstvom opšte anestezije, a lekar izlaže njegov mozak električnom naponu, što uzrokuje grand mal napad (vrsta epileptičnog, ili tonično-kloničnog napada). Mnogi psihijatri smatraju da je ovaj oblik terapije najefikasniji u lečenju kliničke depresije, naročito kod pacijenata koji nisu reagovali na terapiju antidepresivima. To potvrđuju i brojna ispitivanja. ECT deluje veoma brzo – simptomi depresije povlače se nakon nekoliko seansi, a kod osoba koje pate od teškog oblika depresije, smatra se imperativom za sprečavanje suicida.
Krucijalna terapija ili oštećenja mozga?
Razumljivo, ovaj oblik terapije ima dosta i protivnika u stručnom svetu, baš kao i među pacijentima, koji nisu osetili nikakvo poboljšanje nakon ECT lečenja. Privremeni gubitak pamćenja, osećaj konfuzije, narušena koncentracija i mučnina najčešće su nuspojave kod skoro svih pacijenata. Budući da se uglavnom radi o kognitivnim deficitima i gubitku pamćenja, medicinski gledano to su, iako privremena, oštećenja mozga. Osim toga, nakon izvesnog vremena, posle terapije koja uključuje 6 do 12 seansi, simptomi depresije se vraćaju, pa je neophodno ponovo uvesti terapiju antidepresivima. U nekim slučajevima, ECT tretman je potrebno ponoviti jednom mesečno, radi održavanja stanja pacijenta.
ECT nekada i sada
Terapija elektrošokovima je uvedena u medicinsku praksu ’30. godina prošlog veka, a tokom naredne dve decenije bila je jedini metod lečenja mentalnih bolesti, zbog čega se suviše često koristila. Osim u terapiji depresije, ECT se primenjuje u lečenju obolelih od šizofrenije, bipolarnog poremećaja i katatonije.
Terapija se zasniva na primeni električne struje iste jačine kao i u prošlosti – između 3 i 100 vati. (Inače, snaga od 100 vati dovoljna je za rad kompjutera!) Međutim, u savremenoj ECT terapiji, za razliku od onih iz prošlosti, pacijent je sve vreme pod dejstvom anestezije, a primena mišićnog relaksanta sprečava snažne trzaje celoga tela tokom napada – zapravo, pacijent se gotovo ne pomera.