Olimpijska dijeta (Kako se hrane olimpijci i šta mi od njih možemo da naučimo)

Jasmina Ubiparip, izvršna urednica

Z

ašto vrhunski sportisti, koji ponekad tokom treninga sagore i 4.000 do 6.000 kalorija, često posežu za nutritivno manje vrednim “kalorijskim bombama” poput industrijskih slatkiša? Odgovor sledi u nastavku, a detaljnije objašnjenje potražite u vrlo zanimljivom članku na sajtu NY Timesa (http://www.nytimes.com/2012/07/29/sports/olympics/why-some-olympic-athletes-need-to-gorge.html?_r=3&ref=health).

Kada je u pitanju ishrana, vrhunski sportisti imaju problem dijametralno suprotan onome s kojim se suočava većina nas. Naime, dok mi pokušavamo da svojim režimom ishrane održavamo telesnu težinu ili da “skinemo koje kilce”, a pri tom smo minimalno fizički aktivni (živimo tzv. sedelačkim načinom života), njihov problem je u tome da nadoknade ogroman broj kalorija koje izgube tokom intenzivnih treninga.

Koliko kalorija potroše sportisti? Pri profesionalnim treninzima, neki sportovi, poput trčanja, biciklizma, trijatlona, sagorevaju čak 15 do 20 kalorija u minutu. E sad, ako uzmemo u obzir da tokom intenzivnih priprema sportisti treniraju četiri do pet sati dnevno, računica je jednostavna: oni moraju da nadoknade vrtoglavih 4.000 do 6.000 kalorija! (Poređenja radi, prosečni preporučeni dnevni unos kalorija za odraslu žensku osobu iznosi oko 2.000 kalorija.)

Koliko je to zapravo hrane? O, da, pričamo o zaista velikim količinama. Na dnevnom jelovniku sportista nalazi se, recimo, pola kilograma testenine obilno prelivene maslinovim uljem (oko 800 kalorija), dvanaest jaja (840 kalorija), velika pizza sa sirom (oko 2.000 kalorija), pola kilograma mlečnog sladoleda sa čokoladom i keksom (oko 1.000 kalorija)…

Nutricionisti kažu da je jedan od najvećih problema taj što se sportisti, pokušavajući da nadoknade izgubljeno “gorivo”, često okreću visokokaloričnoj, ali nutritivno manje vrednoj industrijskoj hrani – konzumiraju čokoladice poput Snickersa, “kupovni” keks, sladoled… Čak su i sportisti koji se trude da se zdravo hrane ponekad prinuđeni da pokleknu pred nutricionističkim činjenicama. Recimo, porcija ovsenih pahuljica sadrži svega 150 kalorija, a 100 grama tofua 70 kalorija. Koliko ovih namirnica bi sportista morao da unese da bi nadoknadio više puta pominjanih 4.000 do 6.000 kalorija? Odustala sam od računanja – količina je enormna. I zamislite samo koliko bi vremena trebalo da se sažvaću sve te zobene pahuljice?

Ipak, činjenica je da mnogi sportisti, uprkos tome što su na “pizza + sladoled” dijeti – izgube kilograme u nedeljama kada intenzivno treniraju. Kako? Ne postoji tu nikakva tajna: jednostavno, oni potroše više kalorija nego što unesu u organizam.

Zar nije upravo to ono što većina nas pokušava da “izvrda” kada želimo da izgubimo kilograme? Spremi smo na razna odricanja kada je hrana u pitanju, umesto da konačno priznamo sebi da čarobna dijeta ne postoji i da je jedini način da dostignemo i održimo idealnu težinu – da postanemo fizički aktivni(ji). Tajna vitkosti? Move your body! Pokrenite se!

Iako je, naravno, zbog opšteg zdravstvenog stanja poželjno pridržavati se zdravih principa ishrane, poput recimo mediteranske dijete bogate vitaminima i mineralima iz voća i povrća kao i proteinima iz ribe i piletine, ljudski organizam u neprestanom pokretu može da, kao gorivo, prihvati gotovo sve i da pri tom zadrži istu kilažu ili čak da izgubi na telesnoj težini. Dakle, da biste smršali, potpuno je svejedno hoćete li se pridržavati Atkinsonove, UN, grejpfrut ili “pizza-sladoled” dijete. Važno je samo da više kalorija potrošite nego unesete!