Jedinci izrastaju u srećnije ljude

Stereotipi da su razmaženi, da ih roditelji drže kao „kap vode na dlanu“, da su nedruštveni, sebični, a kasnije u životu i usamljeni, mnoge jedince prate u životu. A većinom nisu tačni. 

Istraživanja su pokazala da su jedina deca svojih roditelja zapravo srećnija od onih koji dele roditeljsku ljubav s braćom i sestrama. Glavni razlog za to je što jedinci ne prolaze svađe i torture česte među sestrama i braćom.

Roditelji rastrzani između više dece mogu biti pod većim stresom rešavajući sukobe među njima i odgajajući ih za mirniji suživot i kompromise.

Jedinci mogu biti usamljeni, ali ih najčešće drugi tako doživljavaju zbog ponešto smanjenih društvenih veza, međutim većina njih se ne oseća se tako jer su još u detinjstvu naučili da sami sebi zaokupe pažnju.

Ipak, dokazano je da jedina deca u porodici mogu teže da sklapaju prijateljstva. Potrebno im je i duže vrijeme da se prilagodile na veliku grupu ljudi, što je posebno traumatično kad takvo dete treba da krene u vrtić ili školu. A roditeljska podrška, koliko god bila velika i snažna, nije poput podrške od braće i sestara, što je jedincima nepoznato.