SIMBOLI na jajima za teranje zla iz kuće

Lužički Srbi, koji žive u nekim delovima Nemačke, takođe farbaju jaja za Uskrs. Koriste različite tehnike., a slike i motivi koji se crtaju imaju dublje značenje.

Suzan Šurman pali sveću iznad koje je kašika, a u njoj vosak – tako joj počinje Uskrs. Ta Lužička Srpkinja u desnoj ruci drži pero od patke, a u levoj tvrdo kuvano jaje.

Ukrašavanje uskršnjih jaja voskom, tradicija Lužičkih Srba u regionu Šprevald i Lauzic još od 17. veka, danas polako pada u zaborav.

– Potičem iz porodice Lužičkih Srba i prvo jaje ofarbala sam kada sam imala tri godine. Mi i dalje to radimo kod kuće, u krugu porodice – kaže za „Dojče vele“ Suzan (22).

Ona svakog vikenda tokom uskršnjeg posta, u malom muzeju u Disenu, pokazuje zainteresovanima kako se ukrašavaju jaja, odnosno „jajo“, kako to kažu Lužički Srbi.

– To je kao neki mali čas iz istorije – objašnjava direktorka muzeja Babete Cenker.

– Farbana jaja su simbol plodnosti. Ljudi nekada nisu mogli da shvate kako to da se iz nečeg neživog, kao što je jaje, rađa život, i zato je jaje u celom svetu simbol plodnosti. Tako je i kod nas. Uopšte, mnogi običaji Lužičkih Srba potiču iz paganskih vremena. Postojala je, takođe, i tradicija da se jaje zakotrlja po polju kako bi žetva bila dobra, a to se održalo i posle prihvatanja hrišćanstva.

Slike i motivi koji se crtaju na uskršnjim jajima imaju dublje značenje.

– Krugovi predstavljaju Sunce, sunčevu svetlost, da tako kažem. Imamo tu i trouglove koji simbolišu vučje zube što bi trebalo da otera zlo. Trougao, takođe, predstavlja i oca, majku i dete. Onda su tu različiti oblici zvezda, takozvana ‘gvizdicka’. Postoji veliki broj motiva zvezda, kao i cveća. Crta se i točak odnosno, kako to mi kažemo, ‘kolarsko’.

Uskršnje jaje može da bude ukras prilično dugo, ali mu se mora izvaditi belance i žumance.

(MONDO)