Reportaža: Terraneo fest, prvi dan

Piše: Žikica Milošević

D

olazak u Šibenik je kao kupovina sladoleda iz detinjstva. Kao neki „Rumenko“ ili „Čoko Moko“. Možda nije najbolji, možda nije ni najdraži, ali je deo nas kada smo bili malecki. Jedva da se sećamo. Ali jeste deo nas. Vreme je da se ponovo upoznamo, jer se ne poznajemo više, na žalost. Upoznali smo ceo svet, ali ovaj deo nam je promakao.

Terraneo 2012. je odlična prilika za to. Eto nas u 10 ujutro na Autobusnom kolodvoru Šibenik. Slično kao Crna Gora, daleko od Italije i Španije, nekako nemarno „naški“. Prilazi sredovečna žena, i kaže, „Da li vam treba apartman?“. „Ne, imamo rezervisano“, kažemo. Kao nekada. Puno bekpekera iz Zapadne Evrope, Francuzi, Holanđani, Nemci, Italijani. Idu od najsevernije mediteranske obale na jug, od Istre do Kotora i dalje do Albanije i Grčke. Šibenik je sjajna stanica od severa ka Splitu. Neki preplanuli, neki bledi. Isto kao i kada sam bio mali. Svi su neverovatno ljubazni. Govorim vojvođanskim akcentom koji para uši. Pa opet, dalmatinske šale. Nema „Tompsona“, ili nekih koji veličaju netoleranciju, osim na grafitima i slikama. Ali tko njih šljivi, kaže jedan. Mi smo bili kod vas na Exitu, bili ste super, sada je na nas red da budemo normalni domaćini. Ljubazni kao vi, dragi kao vi. Could life be ever be sane again?, rekao je jednom Morrissey. Možda i može.

Zaboravio sam sunčane naočare kući. Odlazim na pijacu, dok čkiljim. Jedva gledam na ovolikoj svetlosti i na plus 40 Jadrana. „Imamo sjajne očale!“, kaže prodavačica na Tržnici. „Vi na Terraneo? Cili grad nan je oživija!“, kaže trijumfalno. Ja kažem, i nama Novi Sad oživi kad je Exit. Pola tezgi se okrenulo i raznežilo. Pitaju, jel ima puno naših? Jel ima Makedonaca, pita jedna Makedonka? Ima. 60 kuna. Naočale. Očale. Naočare. Mislio sam da će biti popreko ako kažem hleb a ne kruh, ali i u Konzumu svi se ponašaju kao da im je došao Barak Obama i da ih kamere slikaju. Sjajno. Could life ever be sane again?

Stari grad je prelep. Šibenska katedrala, uličice, promoteri, sve kao što treba. Svi zapodevaju razgovor sa „strancima“. Čine se da su svi srećni što je Terraneo postao mini Exit. Što je svet došao u „Malo Misto“. Šibenik je svet. Lep osećaj, kao kad nama po ulicama defiluju stranci svih fela. Sve je svečarski. Kao da stari ubijaju nostalgiju a mladi pokušavaju da dožive deo života predaka. Malo je suludo, ali nema ovde, kao ni kod nas na svečanosti Exita, mesta za idiote.

Plaža je savršena. Sa pogledom na Stari grad. Voda topla. Zaton i zaliv i luka greju vodu i sprečavaju vetar i silinu. Nije gužva, ali taman kao da jeste. Novi Sad? Bio sam na Exitu, ili želim doći. Beograd? Jao, slušao sam lepe stvari. Doći ću.

Pod plavim suncem Jadrana, dok se noć sprema i početak Terranea, Šibenik pokazuje svoje najlepše lice. Kao devojka koja je bila naša susetka ali su se roditelji odselili, i ostala je samo legenda o njoj. Vreme je da legenda oživi. Krećemo u noć. Večeras Anna Calvi, The Ting Tings, Friendly Fires… Čujemo se sutra!

* Nastavak reportaže iz Šibenika tokom naredna četiri dana trajanja Terraneo festivala pratite na našem portalu 

Zahvaljujemo se autoprevozniku „Lasta“ na realizaciji reportaže. www.lasta.rs