Dužina suknji otkriva kakva nas ekonomska sitacija očekuje

Dužina suknje istorijski je neformalan, ali precizan pokazatelj ekonomske krize ili prosperiteta, a ako je suditi po ponudi u buticima, ekonomija je u teškom stanju, tvrde modni stručnjaci. Naime, suknje nikad nisu bile dugačke kao 1929. godine, u vreme Velike depresije.

Ekonomista Džordž Tejlor je još 1926. godine prvi povezao ekonomsku stabilnost i dužinu suknji, na osnovu pretpostavke da kada je ekonomija stabilna, žene nose kraće suknje da bi pokazale skupe čarape, a kada su godine teže, suknje se produžavaju da bi žene sakrile jeftine čarape.

Nakon pada berze na Wall Streetu 1929. suknje su bile duge sve do 1933. godine. Šezdesetih je izumišljena minic suknja, nakon što je tadašnji britanski premijer Harold Mek Milan proglasio 1957. sjajnom godinom.

Početkom osamdesetih nezaposlenost je u Velikoj Britaniji bila rekordna u poslednjih pedeset godina i suknje su bile sve duže, ali od 1984. do 1988. javljaju se prvi „japiji“, prvi mobilni telefoni i suknje postaju sve kraće. Od 1989. do 1992. kreće recesija, a suknje se ponovno spuštaju ispod koljena.

Poslednji put trend maksi suknji desio se ranih devedesetih, a kada se ekonomska situacija popravila, u modi su bile mini suknje.

Recesija je poslednjih godina produžila suknje pa nam ove jeseni modni brenodvi nude uske suknje maksi dužine.

Njujorški mediji otišli su toliko daleko da su izračunali da je indeks dužine suknje u prošlogodišnjim kolecijama za jesen i zimu za 22 centimetra duži od indeksa dužine suknji koje su prikazane u kolekcijama za jesen i zimu 2012.