Lov na veštice
Š
ta se to dešava sa ovim svetom?! Izgleda da je majmun stvarno ušao u tenak! Jer kako drugačije objasniti sve ovo što se dešava leta Gospodnjeg 2012?! Sve dok se Ameri nisu ostrnavili na arapske zemlje, da ih slažu redom, k’o u dominama, mislila sam da živimo u savremenom, demokratski nastrojenom društvu i da ubrzavamo u tom pravcu.
Ujutro kad se probudim više mi se i ne mili da se latim novina. Mislim, laptopa. Ko, uopšte, više čita novina u hard verziji?! Strah me šta ću novo saznati. Da nije ovog virusa, što me smlatio, mislila bih da sam pala u depresiju. A mo’š misliti kako je imati povišenu temperaturu na +40, u hladu!? Svašta čoveku padne na pamet u takvim trenucima. A tek ženi…
Kakav je ovo neopaganizam?!
Pohapsiše one devojke u Rusiji, na pravdi Boga. Nisam ni znala ko su dok se cela ova halabuka nije podigla oko njih. Ni ne saznah u celosti šta su to (toliko) nečasno uradile.
I ne samo da ih posapsiše, nego ih prekim sudom poslaše na prinudni rad! Ej, na prinudni rad u 21. veku!? Hej, kolhozi i sovhozi, mislila sam da ste davno zaboravljeni i da ste ostali negde u romanima Maksima Gorkog. Očigledno da globalno zagrevanje još uvek nije stiglo u Sibir. A kako vidim da stvari stoje, i neće skoro. Da nevolja bude veća i jeza sve gora, lov se nastavlja. Sada se traga za njihovim saučesnicima!
Helloooo, dragi Bože, kosmička pravdo i borci za ljudska prava!!!
Koliko god se trudila, ne vidim tu ni trunke zdravog razuma od strane ljudi koji ih progone. Nisam sigurna da li mi ovo više liči na skrivenu kameru ili Kafkin Proces. Sve mislim, probudiću se jednog jutra i nestaće ova visoka temperatura, koja mi ne da mira danima i sve će proći i biti kao pre. Putin će pecati, voziti bicikl sa Medvedevim i pevati na uvce Šeron Stoun.
Al’ vrućica traje, ne da se! Bila kod lekara, ni on ne zna šta je. Pokušao da mi uvali neke ’propagandne lekove’ al’ se nisam dala nasamariti.
Kad sam pročitala da su ruske mačkice osuđene zbog ‘proaktivog stava prema životu, da se prilikom donošenja odluka rukovode ličnim iskustvom, da teže samoostvarenju, uključujući i odbranu ličnih društvenih vrednosti, čemu pridaju izuzetno veliki značaj’, ozbiljno sam se zabrinula. Na tren sam zastala, pogledala oko sebe i bojažljivo bacila pogled u ogledalo da proverim vidi li se to na mom čelu.
Jer pre neko veče se i meni desilo da se nađem pod optužbom zbog ‘snažne potrebe da izrazim sopstveno mišljenje’ (kao i ruske mačkice) i to od strane voljene osobe. Ali, kako pred sobom konačno imam zrelog i odraslog muškarca (da, da, čuda se dešavaju) nastali konflikt smo rešili i prevazišli u otvorenom i konstruktivnom razgovoru.
Dejavu – Srednji vek is calling!
Nekako, sve ovo što se dešava deluje mi previše indikativno i vodi u pravcu koji mi se nešto mnogo i ne dopada.
Da li to kreće neki novi lov na veštice savremenog doba?!
Cela ta optužba ili dijagnoza (ne znam šta je besmislenije), može se prilepiti bilo kojoj ženi na ovom svetu. Pa, zar nismo to svi mi?! Učili nas da mislimo svojom glavom i šta sad, kad smo konačno uzdigle svoju svest da znamo šta hoćemo?! Neki bi zlobnici rekli – pustile jezičinu! Samo još fali da mačkice spale na lomači pa da ritual bude potpun!
Doduše, to se zamalo desilo devojčici u Pakistanu i to bolesnoj, umno zaostaloj, sa Daunovim sindronom, samo zato što su kod nje našli nekoliko spaljenh listova Kurana! S obzirom da je zabit tolika da ni tačno godište devojčice ne znaju (da li ima 11 ili 16 godina) nije ni čudo da im je svest na tako (fundamentalno) niskom nivou. Šta li se sa tim detetom zbivalo dve nedelje u zatvoru, koliko je bila pritvorena, Bog sam zna.
Ovih dana su najbolje prošli oni što su spušenih gaća protestovali na plaži, tražeći od Vlasti da otvori javne toalete u Adelajdu.
Sve u svemu, čini mi se kao da smo svi planetarno upali u neku vrtlog mašinu koja nas vuče u bezdan. I sila postaje sve jača i jača, vuče sve dublje i dublje u ponor neslućenih razmera, van granica čistog uma i do juče društveno prihvatljivih moralnih i civilizacijskih normi.
Ko li će joj se odupreti?! Kako?!
Gde je dno? Ima li ga?!
Plašim se za povratak!
Žana Korolija, vlasnica agencija za odnose s javnošću CORE Relations