Zrele godine: Majčinstvo POSLE 35. godine

Redovni pregledi i briga o zdravlju su od presudnog značaja za trudnoću u kasnijim godinama.

Koji god razlozi bili, broj žena u svetu koje dobiju prvo dete između 30. i 39. godine udvostručio se u poslednih 15 godina, a broj žena koje rađaju s 40 godina i više porastao je za 50 odsto. Za žene koje razmišljaju o trudnoći nakon 35. godine postoje jedinstveni faktori rizika o kojima moraju razmisliti.

Plodnost se smanjuje s godinama
Prva stavka od koje treba da krenete je plodnost. Plodnost doseže vrhunac između 20 i 25 godina, a nakon 30. godine počinje da se smanjuje. Smanjena plodnost zbog godina obično je povezana s ređim ovulacijama. To može da bude povezano i sa problemom kao što je endometrioza, kod koje se ćelije unutrašnjeg sloja materice (endometrija) nalaze van materice što ometa začeće.

Osim toga, usled neredovnih ovulacija može istovremeno doći do otpuštanja više od jednog jajne ćelije, što ženama iznad 35 godina povećava mogućnost blizanačke trudnoće.

Zdravstveno stanje pre trudnoće postaje važnije
Drugo područje na koje morate da obratite pažnju je vaše zdravlje. Nakon 35. godine veoma je važno da redovno idete na lekarske preglede.

Od velike koristi može da bude i genetičko savetovanje, kao što su porodična i vaša lična istorija bolesti. Ginekolog pomoću toga može da predvidi moguće probleme s obzirom na starost roditelja i zdravstvenu istoriju. Osim toga, ginekolog bi trebalo precizno da kaže sve o faktorima rizika povezanima s majčinim godinama.

Trudnoća postaje rizičnija
Postoje jedinstveni rizici za dete i majku koja zatrudni s 35 godina ili kasnije. Za majku se povećava rizik od trudničkog dijabetesa, preeklampsije i vaginalnog krvarenja.

Što se deteta tiče, veće su šanse da se pojavi placenta praevia, abruptio placentae, mala porođajna težina, prevremeni porođaj i pobačaj. Placenta praevia znači da placenta delimično ili potpuno zatvara cerviks (grlić maternice), a abruptio placentae da se deo placente odvojio od zida materice pre porođaja. Oba slučaja mogu da izazovu ozbiljna krvarenja tokom porođaja, što može da ugrozi i majku i dete. Srećom, komplikacije se uglavnom spreče carskim rezom.

Većina spontanih pobačaja događa se u prvom tromesečju trudnoće bez obzira na ženine godine. Ipak, rizik od spontanog pobačaja u ženinim dvadesetim iznosi od 12 do 15 odsto, dok kod žena s 40 godina i više taj rizik iznosi 25 odsto. Povećana pojava hromozomskih anomalija doprinosi riziku od spontanog pobačaja u zrelijim godinama.

Jedna od najčešćih hromozomskih anomalija koja se pojavljuje zbog zrelijih godina majke je Daunov sindrom.

Ma koliko to zvučalo neverovatno, žena je rođena sa svim jajašcima koje će ikada imati, i kako stari žena, stare i jajne ćelije. I, nažalost, jajne ćelije ponekad mogu da izazovu probleme samo zbog svoje starosti. Ipak, dobra vest je da medicinska tehnologija nudi ženama nekoliko metoda testiranja hromozomskih nepravilnosti u ranijim fazama trudnoće. Alfa-fetoprotein test je analiza krvi koja se obično radi između 16. i 18. nedelje trudnoće, i to ne samo ženama starijima od 35 godina. Nenormalno nizak nivo tog proteina može da sugeriše na povišeni rizik od Daunovog sindroma ili hromozomske abnormalnosti.

Ukoliko dođe do toga, uglavnom nakon toga slede analize amniocenteza ili uzimanje uzorka korionskih resica (UKR). Ovaj poslednji test ima prednost nad amniocentezom jer može da se obavlja i u vrlo ranoj trudnoći, s bržim rezultatima.

Prednosti
Ako se svi zdravstveni rizici ostave po strani, biti mama nakon 35. godine donosi dosta mentalnih i emotivnih prednosti. Žene koje su odlagale majčinstvo zbog karijere ili nekih drugih ciljeva u životu mogu da budu bolji roditelji zbog zrelosti i stabilnosti. Kod žena koje su rano postale majke i zbog toga propustile neke šanse u životu uvek će postojati ono „a što bi bilo da sam…“. Zrelije žene izbeći će taj problem i psihički su spremnije za podizanje novog života.

Izvor: Blic