Još jedna priča o površnosti

Tijana Jovanović, urednica Mode i stilista

L

istajući poslednji broj našeg časopisa poprilično sam se zadržala na rubrici „Iz muškog ugla“, koja mi je i više nego ulepšala prvu jutarnju kafu. Ne samo da me je kolega oduševio tekstom, već i stavovima koji se potpuno poklapaju sa mojim shvatanjima pravog muškarca, pa i žene.

Ne znam kada je, i kako taj prokleti perfekcionizam počeo da vlada i upravlja našim životima? Kada je to „fasada“ postala bitnija od svega drugog, i kada su ljudski mozgovi uopšte postali toliko lenji da se bave dubljim stvarima? Ili su možda izgubili tu moć? Jedno je sigurno. Perfekcija do bezličnosti je potpuno zaslepela sve i svakoga.

Ista je situacija i u modnom svetu, koji neumorno pokušava da nametne nemoguće postulate, i eliminiše sve koji ih se slepo ne pridržavaju. Krpice su postale neodvojivi deo života. Ok. Ali gde je tu granica? Bavi li se iko zaista svojim vremenom i kvalitetom trošenja istog? Ja ne znam nikoga ko je pravu sreću našao u silikonima, štiklama, karminima, botoksu, skupim odelima ili umecima za kosu. I premoderne nove čizme izgledaju dobro samo ako je dobro onaj koji ih nosi. Pravim muškarcima je ionako svejedno. Pa te čizme će ionako završiti na podu, i van domašaja ljudskog mozga čim se „ugase svetla“.

I ja volim modu. Na kraju krajeva to mi je životni poziv, ali se trudim da je shvatam malo drugačije. Nikada me nije bilo briga da li se uklapam u neki društveni milje, ne koristim puder, a nokti su mi večito uništeni od količine posla koji moje ruke obave. Uostalom ništa mi nije lepše nego kada mi dečko kaže: „ Šta će ti te štikle? Ja ih od tebe cele ionako uopšte ne vidim!“.

Mislim da nije na odmet malo više slušati ono što nam muškarci, ali oni pravi, neopterećeni, pričaju onako, uzgred. Ne samo da su često u pravu, već olakšavaju život. Biti lep i negovan i preterivati opterećujući se bespotrebno nije isto. Pa ne kažu za džabe da je lepota u jednostavnosti.