Slatki home-made projekat

Jasmina Ubiparip, izvršna urednica

N

edelju dana pre kćerkinog rođendana, jedino o čemu sam pričala bila je – torta. Ne bilo koja torta, već torta koju ću ja praviti. Zapravo sestra i ja. Hm, dobro, da budem baš do kraja iskrena – više sestra i manje ja. („Jasminaaa, ti samo jedeš… I kvariš…“, iskomentarisala je dok smo bile u najvećem poslu.)

Kažem, torta mi je bila glavna tema razgovora danima pre rođendana, toliko sam pričala o njoj da čak osećam potrebu da se izvinim svima koji su bili prinuđeni da i po nekoliko puta saslušaju sve detalje: kog ukusa će biti; kakvog oblika; ok, odlučila sam, biće u obliku gitare; da li je izvodljivo ako je napravim u prirodnoj veličini tog instrumenta; može li tako velika da stane u frižider; postoje li tako velike tacne za tortu; da li je bolje da ipak odustanem od tog plana i napravim mini-verziju…?

Shvatili ste, nisam baš stručnjak za torte. I pravim ih svega nekoliko puta godišnje – za važne rođendane i porodične proslave. I nikada to ne radim sama…

Štaviše, do pre dve godine ne bi mi uopšte palo na pamet da se upuštam u „projekat torta“. Zašto bih to radila, kada sam unapred znala da rezultat neće biti tako efektan kao kada poručite tortu u poslastičarnici. U poslastičarnici mogu da vam naprave savršenu Mini Maus, ili tortu-haljinu za pravu pravcatu Barbiku koja je zabodena u sredinu, ili original Štrumpf kućicu sa Štrupmfovima koji izgledaju kao igračke – prosto vam je teško da poverujete da su napravljeni od fondana.

Međutim, sada jedva čekam da se ukaže prilika za pravljenje torte. Pa da sestra i ja počnemo da planiramo, razrađujemo detalje i – konačno – „majstorišemo“ oko torte. I onda još danima nakon što je torta već pojedena raspredamo o tome šta smo mogle da uradimo drugačije, gde da oduzmemo malo šećera a gde da dodamo malo putera…

I, izgleda da nismo mi jedine koje su počele (ponovo) da uživaju u čaroliji home-made poslastica. „Sve češće ljudi ponovo donose domaće torte“, rekla mi je domaćica u rođendaonici u kojoj smo organizovali proslavu. „Ne znam da li je to zbog krize, pa je ljudima jeftinije da sami naprave tortu, ili su shvatili da nijedna torta ne može da bude ukusna kao domaća“, zaključila je na kraju.

I, kao što mi je rekla jedna prijateljica dok smo se pozdravljale nakon rođendanske žurke: „Ma, nije toliko važno kako izgledaju, važno je kakvog su ukusa.“ Potpuno se slažem.