Dijetalni proizvodi koji vas zapravo sprečavaju da izgubite težinu

„Niskokalorična“, „nisko-masna“, „bez šećera“ — ove oznake na pakovanju obećavaju da su u pitanju dijetalni proizvodi (i zdravi) koji će vam pomoći da smršate. A da li je zaista tako? 

Glavna tajna mršavljenja je svima poznata: potrebno je da unesete manje kalorija iz hrane nego što vaše telo potroši tokom dana, a višak kilograma će se istopiti sam od sebe. Zbog toga ljudi zabrinuti za svoju težinu voljno kupuju dijetetske proizvode koji su označeni kao „niskokalorični“. Ali pre nego što ih platite u nadi da će postati vitkiji, stručnjaci savetuju da pažljivo pogledate sastojke.

Da li su dijetalni proizvodi baš toliko dobri

Nula kalorija = nula koristi

U prirodi postoji mnogo proizvoda sa skromnom energetskom vrednošću – povrće, začinsko bilje, bobičasto voće, mlečni proizvodi. Ali kada smo na dijeti, ne želimo celer, već hleb i slatkiše.

Želja kupca je zakon, pa se proizvođači hrane svim silama trude da kupcima ponude „dijetalne“ vrste namirnica koje upšte nisz niskokalorične. Tako se na rafovima pojavljuju slatkiši „bez šećera“, fitnes hleb, lajt majonez i slična čuda.

Da bi se energetska vrednost ovih proizvoda uklopila u granice ishrane, a ukus ispunio očekivanja, proizvođači moraju da pribegnu trikovima. Na primer, dodavanje sintetičkih zaslađivača bez kalorija u hranu, trans masti ili skroba – na primer, pomaže da se poboljša konzistentnost jogurta sa niskim sadržajem masti.

Čini se da to nije velika stvar – sadržaj kalorija u hrani je zaista sve manji, ali naučna istraživanja nas pozivaju da se ne radujemo. Tako je eksperiment američkih naučnika jasno pokazao da upotreba sintetičke masti ne samo da ne dovodi do gubitka težine, već, naprotiv, izaziva debljanje!

Naučnici objašnjavaju rezultat činjenicom da sintetičke supstance sa nultim sadržajem kalorija imaju nepredvidiv efekat na telo. Jedan od najuočljivijih efekata: povećan apetit i poremećaj metaboličkih procesa, koji bukvalno programiraju telo da akumulira masti čak i u uslovima niskokalorične ishrane.

Eksperiment sa drugog američkog univerziteta pokazao je slične rezultate prilikom proučavanja dijetalne sode. Popularna zamena za šećer aspartam, uprkos svom nultom sadržaju kalorija, izaziva povećanje apetita i, očigledno, povećanje telesne težine. Barem zapažanja britanskih lekara potvrđuju ovaj zaključak. Ljudi koji redovno konzumiraju light pića češće imaju višak kilograma od onih koji piju klasična.

Zaključak iz navedenog se može izvesti na sledeći način: niska energetska vrednost proizvoda ne garantuje da će vam pomoći da smršate. Posebno ako sadrži zamene za šećer, masti, sintetičke arome i druge supstance koje priroda ne proizvodi.

Malo masti ne znači zdravo!

Druga popularna strategija mršavljenja – da se naglo smanji potrošnja masti kao glavnog izvora kalorija – takođe izaziva kritike nutricionista. Glavni argument stručnjaka: masti su neophodne telu za sintezu hormona i normalan tok svih metaboličkih procesa. Oštra restrikcija može dovesti do kvara najvažnijih metaboličkih mehanizama. I kao rezultat toga preti problemima sa kožom, imunitetom, seksualnom funkcijom i telesnom težinom.

Suprotno očekivanjima, često se povećava na dijeti sa malo masti. Višak proteina i ugljenih hidrata je jednako opasan kao i višak masti. Ovo je posebno važno sa psihološke tačke gledišta. Kupovinom proizvoda sa niskim sadržajem masti i, kao rezultat toga, niskokaloričnih proizvoda, osoba podsvesno uklanja ograničenja iz sebe. Čini se da može da jede više, a da ne našteti svojoj figuri.

Međutim, savremena istraživanja pokazuju da je kontrola veličine porcije mnogo efikasnija metoda gubitka težine od brojanja kalorija ili svesnog ograničavanja određenih namirnica. Još jedan argument protiv redovne konzumacije proizvoda sa niskim sadržajem masti je da su proizvođači prinuđeni da dodaju šećer ili njegove zamene i skrob ili slične zgušnjivače da bi poboljšali ukus i konzistenciju. Dakle, gubljenjem masti, jogurtom ili svežim sirom dobijate višak ugljenih hidrata i sintetičkih komponenti koje uopšte nisu korisne za telo.

Dijetalni proizvodi: Čitajte pažljivo!

I pored svega navedenog, zdravi i bezbedni dijetetski proizvodi, naravno, postoje. Ali da biste ih razlikovali od onih koji se samo pretvaraju da to jesu, preporučuje se da pažljivo pročitate etikete i ne verujete upadljivim marketinškim navodima na ambalaži. Posebno obratite pažnju na sledeće proizvode:

• Gotovi doručak, musli, granola. Obratite pažnju na sitna slova: hrana za doručak često sadrži dodatni šećer i druge aditive koji poništavaju prednosti.
• Hleb i peciva. Dodavanje semenki i orašastih plodova čini hleb lepšim i ukusnijim, ali ako je sastav na prvom mestu sa premium brašnom, a spisak sastojaka sadrži šećer, kukuruzni sirup i druge zaslađivače, o prednostima nema ni govora.