Supersonični Feliks vs. konjska zaprega

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

U

tisak dana, godine, stoleća ili čak dosadašnjeg postojanja života na ovoj našoj planeti, bez sumnje je skok Feliksa Baumgartnera sa ivice stratosfere.

Za nešto malo više od pet minuta slobodnog leta i nešto malo više spusta padobranom preleteo je skoro 40 kilometara. Prešišao je i očekivanih 1.300 km/h!

Probio čovek zvučni zid peške! Sve što je radio poslednjih osam godina stalo je u par minuta. ’Nekada morate da odete ovoliko visoko da biste shvatili koliko ste mali’, rekao je nakon prizemljenja.

A hoće li čovek koji je ostvario svoj san ikada više moći da hoda čvrsto na Zemlji, videćemo.

Brzina je ono što nam treba!

Na moju veliku žalost, ja sam taj istorijski momenat propustila jer sam putovala satima od Zlatibora do Beograda. Cela 183 kilometra razdaljine za nešto čak i više od tri i po sata! I kad uporedimo ove dve stvari neminovno se nameće pitanje – pa, dobro, gde mi to živimo?! Moj prijatelj Pero iz Zagreba kaže: ’Nemoguće!’, ali je, moguće je.

Izgledalo je to kao nepregledna kolona konjske zaprege koja ’juri’ 50 na sat. Hrvati bar znaju zašto su prezaduženi. Imaju dobre puteve pa su za sat vremena iz Zagreba do mora. Sad mogu i da bankrotiraju, a nama se smeši ponovno uvođenje viza.

Ono što sigurno znam je da nama nije potrebno da tako visoko letimo da bismo znali koliko duboko tonemo. Možda i mi probijemo zvučni zid, ali sa neke druge strane.

Putuj svete i ne čekaj na nas!

I pošto znam da će bilo koja priča pasti u vodu dok se ne stiša bura oko Feliksa, bolje da podelim par friških slika sa Zlatibora, nego da započinjem bilo kakvu priču.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations