Gluten i celijakija: Sve što treba da znate

Za bolje razumevanje razlika između celijakije i intolerancije na gluten, kao i njihovih uticaja na zdravlje, razgovarali smo sa stručnjakinjom iz ove oblasti- dr Nataša Dragutinović, dečiji gastroenterolog

„Pšenica je jedna od najrasprostranjenijih žitarica, prisutna u ljudskoj ishrani već
10.000 godina, a proizvodi od celog zrna pšenice donose brojne koristi za zdravlje. Glavni sastojak zrna su ugljeni hidrati, među kojima dominira skrob, dok su vitamini i minerali najviše zastupljeni u omotu i klici.

dr Nataša Dragutinović, dečji gastroenterolog

Dijetetska vlakna, posebno iz celog zrna, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, smanjujući rizik od karcinoma kolona, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Gluten, protein u pšenici, raži i ječmu, ključan je za elastičnost i kvalitet pekarskih proizvoda, ali se koristi i u industriji hrane, u lekovima i kozmetici. Iako sve više ljudi bez medicinskih indikacija prelazi na bezglutensku ishranu, ona nije opravdana za one koji nemaju problem”, rekla nam je na početku dr Nataša Dragutinović, dečji gastroenterolog.

Šta je celijakija i šta je razlikuje od intolerancije na gluten?

Celijakija je doživotno, imunski posredovano oboljenje. Kod genetski predisponiranih osoba, gluten koji je unet hranom aktivira imunosistem. Tako neadekvatno aktiviran imunosistem prevashodno dovodi do oštećenja sluznice tankog creva, ali i bilo kog drugog organa u ljudskom telu. Celijakija nije retka.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Acibadem Bel Medic (@acibadembelmedic)

Procena je da 1 do 3% opšte populacije ima celijačnu bolest, zbog čega se svrstava u najčešće hronične bolesti digestivnog trakta. Za razliku od celijakije, intolerancija na gluten, odnosno ne-celijačna gluten senzitivnost je stanje u kojem
osoba oseća tegobe nakon konzumiranja hrane sa glutenom, ali svi nalazi u krvi su uredni i nema oštećenja sluznice tankog creva.

Šta su simptomi koji bi bili znak da posumnjamo da imamo problem?

Simptomi celijakije su vrlo različiti. Neke osobe će imati izražene tegobe nakon uzimanja i najmanje količine glutena, dok će druge imati vrlo blage smetnje kojima neće pridavati značaj. Neke osobe mogu biti asimptomatske, i njih najčešće dijagnostikujemo u sklopu skrininga. Nejčešće tegobe vezane za digestivni trakt su mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, hronična dijareja ili zatvor. Ali pacijenti ne moraju imati tegobe vezane za digestivni trakt.

Simptomi i znaci bolesti mogu biti vezani za bilo koji organ u našem telu. Pacijenti često opisuju da su se godinama osećali jako umorno, bez energije. Gubitak u telesnoj težini, ili npr. nenapredovanje kod deteta, treba odmah da pobudi sumnju na celijačnu bolest. Anemija, povišene transaminaze ili prisustvo još neke autoimunske bolesti iziskuje ispitivanje u pravcu celijakije. Sve je veći broj pacijenata kojima je dijagnostikovana celijakija u sklopu isptivanja infertiliteta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Acibadem Bel Medic (@acibadembelmedic)

Kako se postavlja dijagnoza celijakije?

Ukoliko sumnjamo da pacijent ima celijakiju, prvi korak u postavljanju dijagnoze je
određivanje vrednosti specifičnih antitela u krvi. Dalji koraci će zavisiti od vrednosti antitela. Ako su antitela izrazito povišena, više od 10 puta od normalnih vrednosti, dijagnoza celijačne bolesti se postavlja bez potrebe da se radi ezofagogastroduodenoskopija i biopsija sluznice tankog creva. Povišena antitela, ali u manjoj meri, iziskivaće da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva. Na osnovu histopatološkog nalaza, i u korelaciji sa serološkim analizama, postavlja se dijagnoza celijačne bolesti.

Kakav je život osoba sa celijakijom po postavljanju dijagnoze?

Po postavljanju dijagnoze celijačne bolesti neophodno je da se osoba doživotno pridržava dijete bez glutena, što podrazumeva da se iz ishrane isključe pšenica, raž i ječam. Ova dijeta je izuzetno zahtevna upravo zbog rasprostranjene upotrebe glutena u industriji hrane i moguće kontaminacije bezglutenske hrane glutenom.

Bezglutensku dijetu ne treba shvatiti olako. Studije su pokazale da osobe sa celijakijom unose manje vlakana, gvožđa i kalcijuma, a značajno više prostih šećera i masti. Iz ovih razloga, neophodno je da ishrana osoba koje su na ovom režimu bude dobro izbalansirana i praćena od strane nutricioniste, kako bi se sprečili nutritivni deficiti. Bezglutenska ishrana je ključna za osobe sa celijakijom i drugim oboljenjima izazvanim glutenom (alergijom na pšenicu ili ne-celijačnom osetljivošću na gluten), ali nije opravdana za one koji nemaju medicinsku indikaciju. Trend prelaska na bezglutensku dijetu kod zdravih osoba često donosi više rizika nego koristi, jer može izazvati nutritivne deficite i povećati rizik od bolesti.