Ako me moja memorija sećanja dobro služi…

U

žasna si, opet kasniš – rekla je Gaga. Popila sam dve kafe, a tebe nema. Stvarno sam mislila da se vratim kući, pola sata te čekam… Izvini, molim te… Skroz sam zaboravila da smo se dogovorile – krećem da se vadim. A ne javljaš se ni na mobilni, zvala sam te… Pa, mislim da sam i mobilni zaboravila… negde.

Stvarno, u poslednje vreme baš dosta zaboravljam. Zaboravljam kišobrane, i to one velike, što ne mogu da stanu u tašnu, jakne, na poslu, u kolima, samo tako izađem, i tek se posle setim da sam imala nešto u rukama… Gubim i zaboravljam – eto, to sam ja. Rasejana sam, skroz na skroz. I stalno idem po kući i nešto tražim. Redovno uspevam da zagubim daljinski od tv-a. Zapravo, sakrijem ga od Vlade, pa zaboravim gde sam ga sakrila. Posle ne mogu da prebacim kad su reklame po pola sata i hoću da svisnem.

Uđem juče u radnju i nemam pojma šta treba da kupim. Gotovo, mozak na rezervi, ni makac. A sve sam znala na putu do tamo. Hleb? Ne verujem, mislim da ima. Mleko…? Meso…? Pa, daj, neće propasti, u svakom slučaju mi treba. I onda dođem kući i setim se – sijalica pregorela u kupatilu! To sam u stvari pošla da kupim. I onda ponovo, trk u radnju.

Zaboravila sam i lozinku na kompjuteru. Ama nema šanse da se setim, nabadam sve što mi padne na pamet – neće. Duda? Nije. Dudavladabeba? Nije. Malabeba? Velikabeba77? Nije ni to. Hoću da zovnem Vladu s fiksnog, ali ne mogu da se setim ni broja u firmi… 2652…? Ne, nije… 2659…? Birali ste nepostojeći broj. Mama, zovi ga s mobilnog, savetuje me moje šestogodišnje dete. Ne mogu, isključili su ga. Opet si zaboravila da platiš račun? Opet.

Postala sam prava senilna baba. Jutros sam zaboravila da izvadim opran veš iz mašine. Ima da se usmrdi dok dođem. Mislim da sam sipala omekšivač. Barem mislim. Nije mi jasno, zaboravljam stvari koje treba danas da uradim, a pamtim neke gluposti od pre sto godina. Pamtim boju šala koju je Vlada imao kad sam ga upoznala sa mojima, ili registarski broj našeg prvog jugića.

Nije to ništa, teši me Gaga. Dešava se i meni. Ja nikad ne znam gde sam zaturila čarape, ne znam da li sam isključila ringlu, peglu, bojler… Moram tri puta da se vraćam da proverim. Juče sam zvala taksi i lepo mi kaže ona žena, broj taj i taj za dva minuta. Dok sam sišla ispred zgrade – zaboravila. I uđem u pogrešan, ćuti on, ćutim ja – tek vidim, vozi me u skroz pogrešnom pravcu. Ko nema u glavi, ima u nogama. Ili barem u novčaniku.

Novčanik…? Gago, kršim ruke – zaboravila sam i novčanik. Kakav sam debil…?! Ne verujem! Imaš li ti išta sitno kod sebe? Ne ide da pijemo na crtu. Opušteno, kaže Gaga. Imam ja karticu. Vaš pin, molim – kaže devojka za šankom. Pin…? Čekaj malo, 1….4….5….6. Vaša transakcija je odbijena. Odbijena? 1465? Opet neće. 1654? Oooo, čekaj, sigurno imam negde zapisano u mobilnom. Dudo, mislim da mi je ostao na stolu… Stolu? Čekaj, kom stolu, gde smo beše sedele…?