Na ivici uragana
K
ada sam pre par dana stigla u Masačusets svi su mi govorili: „Uživaj, sad je indijansko leto!“. I zaista, topli jesenji dani prepuni boja blistali su na suncu.
Pomislila sam da je i kod nas skoro isto tako, doduše „miholjsko leto“, ali sam ga propustila zbog svakodnevnih obaveza koje ti ponekad ne daju da podigneš glavu i vidiš čarobne krošnje.
Indijansko leto je dobilo naziv po indijanskoj legendi o začaranom medvedu koji je stalno lutao šumama umesto da se čim dođe jesen sakrije u jazbinu. Zli lovci su ga ulovili i sada on tamo na nebu u „zvezdanom kolu medveda“ krvari bojeći prirodu svim nijansama crvene, narandžaste i žute.
I tek što sam proučila priču o indijanskom letu, bez upozorenja Istočnoj američkoj obali je pretio veliki uragan „Sandy“ koji je zaustavio veliki i moćan američki život. Sada svi čekamo.
A ja, prekinuta u uživanju u jesenjoj čaroliji, gledam kroz prozor kako vetar savija drveće i vitla lišće indijanskog leta.
Na samoj sam ivici dokle će dopreti uragan. Nadam se da će mi ostati bar oni divni herbarijumski primerci hrastovog lišća i da moj let za povratak kući neće biti otkazan.