Senzor žeđi namenjen starima

Nemački naučnici razvili su senzor žeđi namenjen starijim ljudima koji neprestano meri nivo tečnosti u organizmu i pri prvom znaku dehidracije zvoni na uzbunu.

 „Senzor žeđi meri odnos masti, vode i kostiju u telu ispitanika. Tehnika je vrlo jednostavna“, kaže pronalazač ovog uređaja, elektrotehničar Giljermo Medrano. „Senzor žeđi emituje u organizam električne impulse. Ta je struja bezopasna, a jena snaga minimalna. Senzor, zatim, meri napon po čemu se kasnije može izračunati nivo tečnosti u organizmu“, izjavio je Medrano časopisu „Popularna nauka“. Čim dođe do smanjivanja određene količine tečnosti u organizmu, senzor šalje signal korisniku kao opomenu da odmah mora nešto da popije. Naučnici nisu precizirali koje piće ali je pretpostavka da je najoptimalnije rešenje – voda. Naučna saradnica na projektu Liza Bekman razmišljala je, najpre, o zvučnom signalu. Na primer, o nekoj vrsti glasnog pištanja. Ali potencijalni korisnici su je vrlo brzo odvratili od te ideje jer zvučni signal nije pogodan zato što mnoge starije osobe ne žele da svoj problem otkrivaju okolini.

Zato je kao rešenje usvojen vibrirajući signal. Elizondo Zurika na svom kaišu nosi prototip novog senzora žeđi napravljen na Tehničkom univerzitetu u Ahenu. Veličine je VHS video kasete i težak 700 grama. Kontakt s telom uspostavljen je preko četiri tesno priljubljenih pločica koje oblikom i površinom podsećaju na kovanice od jednog evra. On je jedan je od petoro starijih ljudi, između 50 i 70 godina, koji trenutno redovno isprobavaju ovu tehničku inovaciju. Premda se ovaj 59-godišnjak teško može ubrojati među vremešne seniore, on pripada rizičnoj grupi stanovništva. U tom dobu, naime, počinje hormonski prestrojavanje tela čoveka čiji je rezultat da starije osobe postepeno izgube tipični osećaj suvoće u grlu i ustima a na taj način polako nestaje i osećaj žeđi. Testiranje Zurike pokazalo je da je u njegovom telu 55 odsto vode, što je dobar procenat za čoveka njegovih godina. Za preciznije merenje nivoa tečnosti u organizmu senzor žeđi trebalo bi da premosti prepreke kao što su uticaj načina i vrste ishrane, znojenje, blage promene telesne temperature…Sve to utiče na rezultate merenja. Pri tom je i sam senzor kabast. Zbog svega toga, očekuje se da bi prvi komercijalni senzor žeđi mogao da se pojavi na tržištu najranije za pet godina.

„Fonet“