Pomozite detetu da odabere buduće zanimanje

Ne vršite pritisak na dete i ne odlučujte umesto njega, već mu
pomozite da realno sagleda svoja interesovanja, sklonosti, kvalitete,
ali i mane, savetuju školski psiholozi.

Najgore je, kažu psiholozi, da svršeni osnovac upiše školu samo zato što su se za nju odlučili drugari iz odeljenja ili iz kraja. Pred kraj osnovne škole prosečan petnaestogodišnjak nema nikakvu predstavu o predstojećem životu, a samim tim ni o budućem zanimanju.

Popravlja ocene, mašta o letovanju, priprema se za matursko veče i upis u srednju školu koju će izabrati u poslednjem trenutku. Jedni će krenuti za društvom iz osnovne škole, drugi u najbližu gimnaziju, treći će sačekati da roditelji odluče umesto njih… Ako ni vaše dete još ne zna čime želi da se bavi u životu, pomozite mu da pametno odluči.

Uostalom, kažu psiholozi, vi ga najbolje poznajete, znate sve njegove kvalitete, sklonosti, ali i mane. Roditelji ne treba da vrše pritisak na decu niti da biraju zanimanje umesto njih, posebno ne da leče svoje frustracije i ispravljaju greške iz mladosti. Nije dobro, smatraju psiholozi, ni primoravanje deteta da nastavi porodičnu tradiciju.

To što su mu deda i mama lekari ili advokati ne znači da dete treba da se bavi istom profesijom. Ovakav pristup je loš ako dete ne pokazuje interesovanje za određenu profesiju. 

„Interesovanja deteta treba da budu na prvom mestu, jer tinejdžera kojem leže jezici ne treba terati u medicinsku školu. U obzir uzemite i uspeh u školi, ali i psihofizičke osobine budućeg srednjoškolca“, kaže Vesna Popović-Janjević, psiholog u Osnovnoj školi „20. oktobar“ u Beogradu, i dodaje da je uspeh na kraju prvog polugodišta merodavniji od ocena na kraju školske godine jer tada nastavnici znaju da im progledaju kroz prste. Karakter deteta je, kaže naša sagovornica, važniji nego što nam se čini.

„Iako petnaestogodišnjaci nisu potpuno formirane ličnosti, oni imaju jasno izražene osnovne crte karaktera, pa je lako razlučiti da li je dete strpljivo, društveno, prilagodljivo, svojeglavo… To treba imati na umu kada mu budete pomagali da izabere zanimanje, jer ste sigurno svesni da se od šalterskog službenika i psihologa zahteva strpljenje i da tim poslovima ne može da se bavi neko ko nije spreman da pažljivo sluša i pomogne. Brižno dete, koje vam kuva čaj i donosi supu kad ste bolesni, slobodno podstaknite da upiše medicinsku školu, ako to želi“, naglašava Vesna Popović-Janjević.

Branka Tišma, školski psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Beogradu, ističe da i roditelji i deca treba da prikupe što više informacija o školama, da se raspitaju o programima, glavnim predmetima… Neke srednje škole imaju „dan otvorenih vrata“, kada zainteresovani osmaci mogu da dobiju korisne informacije o njihovim programima. „Naravno, treba se informisati i o tome koliko koje profesije imaju prođu na tržištu rada, što u našim uslovima nije nimalo lako“, ukazuje Tišma.

Najgore je, kažu psiholozi, da svršeni osnovac upiše školu samo zato što su se za nju odlučili drugari iz odeljenja ili iz kraja. „Povođenje za drugima nije dobro. Deca to rade uglavnom zato što se boje nove, nepoznate sredine i brinu kako će se uklopiti. Međutim, taj strah je neopravdan jer većina tinejdžera uspeva brzo da se snađe u novoj školi, pa čak i da proširi krug prijatelja“, kaže Branka Tišma. Ako ste neodlučni, konsultujte se sa školskim psiholozima, stručnjacima koji se bave profesionalnom orijentacijom, a porazgovarajte i s predmetnim nastavnicima.

NAJTRAŽENIJA ZANIMANJA

• kuvar
• pekar
• frizer
• mesar
• medicinska sestra
• vaspitač
• farmaceutski tehničar
• geometar

Izvor „Press“